Међународни празник рада Први мај обележава се широм света у знак сећања на дан када су радници у Чикагу 1886. године штрајком и протестима отпочели борбу за осмочасовно радно време и боље услове рада. Дуга историја обележавања Првог маја у Србији прешла је пут од забране одржавања манифестација овим поводом, преко бојкота рада и првомајских уранака који су уведени 1945. године, до различитих активности које се данас спроводе у знак бобре за радничка права и побољшања радног законодавства и услова рада.
У циљу успостављања ефикасног, стабилног и одрживог тренда раста запослености у Републици Србији, као и усаглашавања политике запошљавања и институција тржишта рада са тековинама Европске уније, утврђених Националном стратегијом запошљавања за период 2011-2020. године, крајем прошле године усвојен је Национални акциони план запошљавања за 2020. годину (НАПЗ). Овим документом, који представља основни инструмент политике запошљавања у Србији, Влада Републике Србије утврдила је циљеве политике запошљавања са мерама и активностима које поред Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Националне службе за запошљавање, спроводе и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство омладине и спорта, организације цивилног друштва, социјални партнери и друге институције. У фокусу НАПЗ за 2020. годину је унапређење нормативног и аналитичког оквира за потребе тржишта рада, јачање капацитета актера тржишта рада, подршка регионалној и локалној политици запошљавања, подстицање запошљавања и укључивање теже запошљивих лица на тржиште рада кроз реализацију мера активне политике запошљавања, као и унапређење квалитета радне снаге и улагање у људски капитал.
У процесу европских интеграција Републике Србије, кључни документ и главни механизам за дијалог о приоритетима Србије у области запошљавања представља Програм реформи политике запошљавања и социјалне политике (ESRP), који је Влада Републике Србије усвојила у мају 2016. године. ESRP обухвата приоритете у следећим областима: тржиште рада и запошљавање, људски капитал и вештине, као и социјално укључивање и социјалну заштиту, изазове у систему пензија и здравствене заштите, а посебан фокус је на запошљавању младих.
Према последњим статистичким подацима, укупан број запослених у првом кварталу 2020. године у Србији је износио 2 186 834 лица, што представља повећање од 1,8% у односу на исти квартал прошле године. Међутим, чак ни статус запослености не искључује могућност сиромаштва. Стопа ризика сиромаштва запослених у Републици Србији је изнад просека ЕУ. Такође, према последњим доступним подацима, 150 000 лица, односно више од 30% укупног броја апсолутно сиромашних у Србији чине лица која живе у домаћинствима у којима носилац домаћинства има статус запослене или самозапослене особе. Стопа ризика сиромаштва лица која живе у домаћинствима у којима је носилац запослен (од 18 до 64 године) у 2018. години износила је 10%.
Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије у оквиру својих активности посебно је усмерен на праћење спровођења и извештавање о спровођењу ESRP-а, као и на унапређење положаја младих на тржишту рада. Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва за период 2014–2017. године и званични статистички подаци у области запошљавања младих указују да је у појединим сегментима дошло до побољшања положаја младих на тржишту рада, али и да је потребно удруживање свих расположивих ресурса како би се стање у још већој мери побољшало. У циљу инклузивног и одрживог повећања запошљивости младих, Тим пружа подршку Влади кроз учешће у спровођењу програма „Знањем до посла“ (Education to Emplyment – E2E) који је посебно усмерен на развој иновативних модела за повећање запошљивости и запошљавања младих. У складу са тим, Тим је развио механизам подршке развоју друштвених иновација усмерен на развој делотворних решења на локалном нивоу, који људе и њихове потребе ставља у средиште јавних политика и услуга.
Тим, у сарадњи са Координационим телом за праћење реализације Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији и Канцеларијом за људска и мањинска права, прати и извештава о процесу социјалног укључивања Рома и Ромкиња у Србији, који обухвата и политике и мере усмерене на повећање запошљивости и запошљавања припадника и припадница ромске националне мањине.
Припремом Индекса друштвеног развоја градова и општина, Тим настоји да свим заинтересованим корисницима/цама, од доносилаца одлука и креатора политика, до самосталних истраживача/ица и аналитичара/ки стави на располагање алат којим је могуће пратити стање у различитим доменима на локалном нивоу у протеклих седам година, што представља значајно полазиште и у погледу креирања јавних политика на локалном нивоу у области запошљавања у Републици Србији.
Тим такође настоји да представљањем успешних примера и активности појединаца и поједнки, организација и иницијатива, укаже на појединачне позитивне кораке у областима запошљавања, предузетништва, а посебно укључивања осетљивих група у економске активности.
Корисне публикације:
- Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији за период 2014–2017. године
- Извештај о спровођењу Програма реформи политике запошљавања и социјалне политике (ESRP)
- Национални акциони план запошљавања за 2020. годину (НАПЗ)
- Тестирање јавних политика – Иновативни приступи за запошљавање младих
- Друштвене иновације – људи у центру јавних политика
- Евалуација јавног конкурса „Подршка иновативним приступима за повећање запошљавања и запошљивости младих“
- Извештај о имплементацији Оперативних закључака са семинара „Социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији“ за период октобар 2017 – октобар 2019. године
- Приручник за саветнике за запошљавање особа са инвалидитетом
- Е2Е: Успешне приче
- Блог о социјалном укључивању: Лицеулице
Оставите коментар