Влада Републике Србије
Директор школе у раду са мештанима и радницима
Први септембар, иако асоцира на рад, ред и дисциплину, ове године ће засигурно код 300 ђака измамити осмех на лице јер ће обавезе започети у реновираној школи. Ентузијазам директора основне школе у Рогачици и добра воља радника школе и мештана дали су ново рухо оронулој школској згради Основне школе „Стефан Јоксимовић“ у оквиру које ради неколико истурених одељења.
На ушћу реке Рогачице у Дрину, у златиборском округу (општина Бајина Башта), налази се Основна школа „Стефан Јоксимовић“ која је обновљена захваљујући вредним мештанима под вођством директора школе Радета Јездића и на којој је од првог дана распуста до данас урађено више него у претходних 20 година.
Директор школе Раде Јездић, који је заједно са радницима и мештанима по високим температурама, али и по киши проводио распуст реновирајући школу каже: „Моја мисија је да повезујем и мотивишем људе, имам пуно енергије, упорности и ентузијазма које сам овог лета усмерио у сређивање школе, а моја највећа награда ће бити срећа на лицима малишана.“
Вредни мештани, предвођени директором коме је, како каже, довољно четири сата сна дневно, уштедели су 1,5 милиона динара заменивши годишњи одмор за рад на обнављању школе. Месна заједница је обезбедила 30 кубика грађе и три милиона динара као помоћ за реконструкцију школе у оквиру које је урађена целокупна покривка крова, сређена фасада, дотерана столарија и уведени мокри чворови.
У припреми новог крова за нову школску годину
Иако демографске пројекције указују на то да у будућности неће бити деце која би могла похађати ову школу, није било тешко мотивисати људе да се укључе у њену обнову. Како каже директор школе, било је потребно само осмислити њену даљу намену и тиме мотивисати мештане, а његов предлог је да то постане дом за незбринуту децу.
– Имам још пуно планова и идеја, желим да направимо сале, станове за професоре, да реновирамо постојеће објекте. Ја имам вишак енергије и конструктивно је усмерити га у неко опште добро, каже Раде, који свакога дана од куће до школе у Рогачици прелази по 60 км.
– Није ми тешко да пређем толики пут да бих обновио школу, стопирам, знају ме и поштују мештани па ме и превезу кад ме виде на путу и, додаје, имао сам један стари аутомобил али се изненада покварио и стао на сред пута, а ја сам као вечити оптимиста само помислио ‘идемо даље, шта је ту је’ и почео да стопирам.
Да ово није први племенити чин Радета Јездића говори и чињеница да је сваког понедељка у току две године групу деце са говорно- језичким тешкоћама својим аутомобилом возио код логопеда 70км удаљеном од њиховог места. Како каже, све се исплатио када му је након две године труда један малишан рекао Па ти ниси Ладе, него Раде.
– Срећан сам када радим, знам да нешто остаје иза мене, ту су моја деца да ме наследе. Пренећу ученицима, када мало одрасту, да је лепо бити добар човек.
pdf [3 MB]
Оставите коментар