Влада Републике Србије
У Европској унији стопа незапослености људи старих између 20 и 64 године који нису грађани ЕУ у 2013. години била је више него два пута већа него грађана Уније. Међутим, проценат оних који су незапослени годину дана или дуже готово је исти код грађана ЕУ (49,4%) и оних који то нису (48,6%). Европска статистика показала је и да се радници који нису грађани ЕУ чешће од грађана Уније ангажују на основу привремених уговора, као и за рад са непуним радним временом. Разлике у запослености постоје и између грађана ЕУ који јесу или нису држављани неке земље ЕУ.
Нови подаци европске статистичке службе показују да је стопа запослености грађана ЕУ између 20 и 64 године у претходној години била 68,9% а код оних који нису грађани Уније 56,1%.
Истовремено је више оних који нису грађани ЕУ него оних из ЕУ било ангажовано на основу привремених уговора – 20,2% према 12,4%.
Слично је и код рада са непуним радним временом где је стопа ангажмана миграната била 27,5% према 18,4% код грађана Уније.
Већа запосленост грађана друге чланице ЕУ
Разлике постоје и код запослености односно незапослености грађана ЕУ који раде у другој чланици Уније.
У 2013. години у 28 чланица ЕУ стопа запослености грађана који раде у некој чланици а држављани су друге земље ЕУ била је 70,9%, незнатно виша него грађана из те чланице (68,9%).
Гледано према условима запослености, удео запослених из праћене старосне групе са привременим уговорима био је већи код грађана из неке друге чланице (16,4%) него код грађана земље у којој раде(12,4%).
Исти тренд се бележи код рада са непуним радним временом, где је стопа запослености грађана ЕУ који раде у другој чланици Уније била 24% према 18,4% код оних који раде у својој земљи.
Подаци показују и да је стопа незапослености грађана између 20 и 64 године који раде у другој чланици ЕУ у 2013. години била 12,2% према 10% за држављане.
Удео дуготрајно незапослених био је међутим нешто нижи код грађана из неке друге чланице ЕУ (40%) него код држављана (49,4%).
Велике разлике
Највеће разлике у стопама запослености миграната и држављана неке од чланица ЕУ бележе се у Шведској, Белгији, Холандији, Француској, Финској и Немачкој.
На нивоу 28-члане ЕУ у 2013. години стопа запослености миграната била је 56,1% према 68,9% код грађана ЕУ.
У готово свим чланицама ЕУ стопа запослености грађана Уније била је већа од стопе запослености миграната осим на Кипру (66,8% за грађане ЕУ и 74,3% за мигранте), у Чешкој (72,4% према 79,5%), Литванији (69,8% према 70,8%) и Италији (59,5% према 60,1%).
Разлике су још уочљивије када се пореде стопе запослености држављана и грађана друге чланице ЕУ.
Широм ЕУ највеће разлике у стопи запослености миграната и грађана ЕУ у 2013. години регистроване су у Шведској – 50,2% код миграната а 81,3% код држављана те земље, што је разлика од преко 30 процентних поена. У Белгији је разлика 28,8 процентних поена, у Холандији 26,8 , Француској 22, Финској 20,5 а у Немачкој 20,2 процентна поена.
Извор: EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар