Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Избори у Србији нису успорили скрининге у оквиру приступних преговора са ЕУ, а ни промена владе неће угрозити тај процес. Штависе, по речима шефице преговарачког тима Тање Мишчевић, агенда је чак убрзана јер су групе добро припремљене, а план је да се што пре, до краја године, отворе најзахтевнија поглавља 23 и 24 о људским правима, правосуђу, владавини права и безбедности. Међутим, како је поручено на скупу о улози цивилног друштва у преговорима са ЕУ, овај технички посао не сме “са дневног реда” да истисне напоре да се цело друштво ангажује у европским интеграцијама. То је, како је истакнуто, смисао укључивања грађанског друштва у ширем смислу, као и карика која често недостаје и у самој ЕУ. Мишчевић је указала и да би за преговоре извесни изазови могли да проистекну из избора у ЕУ.

Шефица тима за преговоре са ЕУ Тања Мишчевић рекла је да избори у Србији нису омели преговоре. Једина последица биће евентуално промена одређених личности у преговарачким групама, али то како је истакла неће угрозити континуитет рада зато што је већи део стално запослених, који гарантују да се процес не прекида.

Већи изазов по њеним речима може да проистекне из избора у ЕУ, али ни ту не треба очекивати веће проблеме.

Једна од опасности је да у наредном саставу Европске комисије не буде комесара за проширење јер, како је истакла, круже гласине да је то је могуће.

“То би била јако велика грешка и представљало би лош сигнал за регион Западног Балкана који је недвосмислено европски. Надам се да ти наводи нису утемељени и да расправе неће ићи у том правцу”, рекла је Мишцевић на округлом столу Центра за спољну политику о улози цивилног друштва у приступним преговорима.

Поред тога, темпо посла би донекле могао да буде доведен у питање.

“Наш интерес је да што пре отворимо поглавља. Европска комисија у доба избора и формирања новог колеџа комесара мораће да буде осетљивија према државама чланицама, које могу али не морају бити на нашој страни”, рекла је Мишчевић.

Додала је, међутим, да су у Комисији професионалци и да не сумња да ће и даље све радити како треба.

На реду енергетика

Преговори се настављају следеће седмице, скринигом из области енергетике и трансевропских мрежа, рекла је Мишчевић, истакавши да је реч о области која, уз пољопривреду и рурални развој и заштиту животне средине представља једну од кључних, не само због обима правног наслеђа и потребних напора и новца, већ због тога што је реч о областима које су кључне за развој потенцијала Србије.

На питање да ли је упозната са препорукама које су Србији стигле у вези са гасоводом Јужни ток, Мишчевић је рекла да Србија не заузима толико значајно место када је реч о Јужном току, и додала да ће скрининг бити прилика да се поставе таква питања.

План је, како је навела, да се ове године уложи напор да се отворе поглавља 23 и 24, иако то подразумева много техничког посла, попут израде акционих планова за испуњавање мерила које постави Брисел, али и њиховог усвајања у земљама чланицама.

Подсетивши да Србија, као и Црна Гора, мора да поглавља 23 и 24 отвори међу првима и затвори на самом крају, као и да све време преговора остварује одговарајући напредак, она је рекла да исту снагу има и поглавље 35 кроз које ће се мерити напредак у нормализацији односа са Косовом.

“Реч је о поглављу о којем још не знамо све јер је реч о праћењу спровођења свега онога што је договорено у процесу преговора Београда и Приштине. Још се крећемо у зони сивог”, рекла је Мишчевић, говорећи о изазовима у преговорима.

Цивилно друштво неопходно за успех

Цео тај процес је уско технички и често није у домену интересовања шире јавности, или довољно разумљив за њу. Зато организације грађанског друштва треба да контролишу одлуке које се доносе, али и да допринесу ангажовању грађанства у овом процесу.

Мишчевић је оценила да у Србији постоји консензус о значају улоге цивилног друштва у преговорима и изградњи грађанског друштва у Србији и додала да су не само невладине организације већ и други елементи грађанског друштва, од факултета и института до синдиката, укључени у преговоре.

Отправник послова Амбасаде Француске Франсоа Боне указао је да цивилно друштво има кључну улогу не само у Србији него и у Европи да би се гарантовало преиспитивање и стварна укљученост целог друштва у демократске процесе.

Ни у Европи не постоји довољна свест да је изградња Европе озбиљно политичко питање које заслужује и ангажовање и оспоравање, и да је известан замор од Европе последица таквог приступа, навео је он.

Председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић указала је на проблем неповерења према невладиним организацијама.

“Током 90-их година формиране су бројне организације цивилног друштва које су имале значај за демократизацијју, али су често перципиране као антидржавне”, рекла је Јоксимовић.

Чини ми се да се нешто од тог неповерења одржало и до данас”, казала је она, додајући да на јавној и политичкој сцени постоји нова кампања против организација цивилног друштва.

Написао: Смиљана Вукојичић Обрадовић, преузето са www.euractiv.rs