Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У обликовању ставова грађана о ЕУ пресудну улогу имају перцепција и емоције, а мање чињенице и рационално размишљање, оцењено је 28. октобра на скупу о томе како грађани Србије виде ЕУ. На скупу је речено и да се улога медија у обликовању става о ЕУ прецењује и да политичари не треба у томе да се крију иза медија. Противљење чланству у ЕУ, како је оцењено, углавном се заснива на страховима грађана да ће уласком у Унију изгубити социјалне бенефиције и национални идентитет. Према последњем истраживању јавног мњења, чланство у ЕУ подржава готово половина испитаних грађана док је мање од трећине против.

Помоћница директора Канцеларије за европске интеграције Ивана Ђурић рекла је да подршка грађана интеграцијама у ЕУ расте када се грађани осете да припадају Унији и навела да је највећа подршка била када је Србији одобрена визна либерализација 2009. и када је била домаћин Евровизије 2008.

“Грађани одлучују на основу емоција, не баш толико на основу чињеница”, рекла је она на скупу организованом на штанду ЕУ на Међународном сајму књига у Београду.

Уредник политичке рубрике у листу Блиц Никола Томић оценио је да је перцепција увек јача од чињеница а емоција од рација и додао да треба више ићи на перцепцију и емоцију у начину комуницирања о ЕУ.

Он је оценио да је највећа одговорност и грешка већине ТВ и штампаних медија то што однос према темама ЕУ заснивају на државној политици и додао да краткотрајне кризе у односима са ЕУ, попут оне изазване информацијама о немачком амандману на платформу о поглављу 35, остављају дубинске последице на перцепцију.

Томић је рекао и да се прецењује улога медија у Србији у обликовању става о ЕУ и да политичари не треба у томе да се крију иза медија, наводећи да су српски званичници генерисали кризу у вези са немачким амандманом.

Ивана Ђурић је оценила да је улога медија да пренесу грађанима теме а не да их индукују, као и да је посао запослених у влади који се баве питањима ЕУ и комуникацијом да промене тај фокус у вези са ЕУ.

Она је навела да према најновијем истраживању јавног мњења о ЕУ које је Канцеларија за европске интеграције спровела у јуну, 49% грађана подржава чланство у ЕУ, 28% је против тога, остали немају одговор или су неопредељени.

Противљење чланству углавном се заснива на страховима грађана да ће изгубити социјалне бенефиције и национални идентитет уласком у ЕУ, рекла је Ивана Ђурић и додала да су млади углавном амбивалентни према интеграцијама у Унију.

Она је оценила да осцилације у стопи подршке грађана ЕУ не чуде због емитовног приступа том питању и додала да се може бити задовољнији ако подршка буде око 50% него да то “утопистички” подржава много већи проценат грађана.

Саветница за комуникације у Делегацији ЕУ у Србији Надежда Драмићанин оценила је да би сагледавање ЕУ требало изместити из колективног и емотивног и ставити у индивидуални контекст, попут конкретног доприноса ЕУ бољитку грађана Србије након поплава.

Ђорђе Јовичевић из Кровне оргазнизације младих Србије, која окупља 78 организација, оценио је да је младе уопште тешко покренути да се боре и за ствари које су њима битне, попут тога како да оду на студије у ЕУ, као и да нису заинтересовани за политичке теме.

Он је оценио да би им могућност студирања у ЕУ омогућила да је боље упознају.

Извор: М.П., преузето са www.euractiv.rs