Влада Републике Србије
Пише: Милан Тодоровић (Блог о социјалном укључивању)
Први блог пост у овом серијалу је усмерен ка основама онлине комуникације. Мотивишуће је природе, са жељом на акцију и циљем да помогне особама које мисле да су ускраћене за неки од облика друштвеног деловања било због своје локације, тј. живота на периферији Србије, селу или пак социјалним статусом и слично. Најпре у пар реченица нешто о свету око нас. Социолози кажу да живимо у постинформатичком друштву. Да вас не бих збуњивао овим термином пробаћу метафорички да опишем његово значење. Постинформатичко друштво означава етапу у развоју човечанства у коме је информација највредније добро.
У вези с тим, ево пар примера за боље разумевање:
– Информација је једина врста робе коју и кад продате задржавате за себе,
– Информација може вишеструко повећати цену неке робе. Постоји пуно примера када иста роба има различите цене, некад и вишеструко веће ако располажете правим информацијама о тражњи купца.
– Фирме чија је делатност базирана на обради информације су најплаћеније на свету, на пример: Телеком оператери зарађују милионе евра на преносу информације из тачке А у тачку Б, а најпожељнији послодавци су данас софтверске компаније. Споменућу Google, Oracle, Yahoo, Microsoft и све оне имају једну основну делатност, а то је обрада информација.
На овим примерима идеја је била само да сликовито прикажем колико је данас информација важна.
– Следећа позитивна страна постинформатичке цивилизације је његова глобалност, тј. независност од географске локације, вере, нације и социјалног сталежа. Шта ово значи? Више није битно да ли се налазите у центру Београда или предграђу Бујановца, битно је да желите и технички умете да комуницирате.
– Наредна особина времена у коме живимо је чињеница да поред класичних комуникационих канала, као на пример телевизије, радија, новине и тд, постоје и нови комуникациони канали.
Синоним за најновији комуникациони канал је интернет. За већину корисника интернета посебно су занимљиви бесплатни интернет канали.
За почетак, споменуо бих два web сајта, на којима се у сваком тренутку налазе по десетак милиона људи. Сви већ добро знате за Facebook и Twiter, а сада је време да се мало боље упознамо и са једном новом димензијом ових социјалних мрежа.
Ови online медији (медији на интернету) су генерално осмишљени за информисање и забаву, где се очекује да већина корисника троши своје време, конзумира што веће количине реклама или прати активности својих пријатеља, омиљених глумаца, певача и слично.
Али поред забаве, online медији могу имати и много озбиљнију намену. За разлику од класичних, они су интерактивни и на њима се може дискутовати са људима који одлучују и управљају институцијама у којима се решавају свакодневни проблеми грађана.
Данас, скоро сви политичари, странке, а у последње време и државни органи, тј. они који контролишу највише државних ресурса имају Facebook и/или Twiter налоге. На њима, они лично или тимови који стоје иза њих имају један једини задатак. Тај задатак, али и основни смисао њиховог присуства на интернету је побољшање свакодневне комуникације са грађанима и помоћ ка бољем и бржем решењу неког проблема.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар