Влада Републике Србије
Пише: Милкица Димитријевић (Блог о социјалном укључивању)
Изолација, дезинфекција, прање руку, контакти са другима сведени на минимум – ове превентивне мере су увелико свакодневица деци и младима који се лече од рака и њиховим породицама. Хемиотерапија и радиотерапија доводе до слабљења имуног система, те су онколошки пацијенти у већем ризику од разних инфекција које могу угрозити њихове животе. Шта за њих значи ова пандемија?
Све оно чега су се до сад придржавали, али уз много више ризика, пажње, опреза и максималну изолацију. И без ове пандемије онколошки пацијенти и чланови њихових породица су избегавали гужве, физичке контакте са другима, водили рачуна о дезинфекцији својих станова, кућа, носили заштитне маске. Међутим, цела ова ситуација доноси додатни ризик и зато је важно да се сви придржавамо превентивних мера јер ћемо тако и њих заштитити.
Током лечења, деца и млади оболели од рака нису све време у болници, већ одлазе својим кућама између терапија. У овим условима је одлазак или повратак кући са терапије потенцијално ризичан. Лекари са одељења и институција у којима се лече деца и млади оболели од рака донели су прописе у вези са овом ситуацијом и најбоље је да се консултујете са њима уколико се ви или члан ваше породице лечите од рака.
Уколико су оболели од рака код куће између терапија, излазак укућана до продавнице носи велики ризик. Зато, ако сте комшије, друг или другарица некоме ко се лечи од рака, понудите да одлазите до продавнице уместо њихових укућана, уз поштовање свих превентивних мера како бисте заштитили и себе и њих.
Не идите им у посету. Има много садржаја на интернету које можете заједно да гледате и коментаришете путем онлајн апликација. Изазов је испунити време у изолацији, али постоје начини. Читајте, играјте друштвене игре са својим укућанима, кувајте и о томе разговарајте са друштвом. Сада имамо времена за све серије и филмове који су нам на листи. Учите, спремајте пријемни, па преслишавајте једни друге онлајн. Објасните градиво другу/другарици који/а се лечи од рака. Играјте онлајн игре. Цртајте, пишите песме, приче, дневник. Учите страни језик. И, не заборавите да водите рачуна о безбедности на интернету.
Деца и млади оболели од рака што због терапије, што због ниског имунитета и лоше крвне слике, не могу да иду у школу, а због умора и исцрпљености им и није до учења. Да би се смањило заостајање у градиву за вршњацима, за децу основношколског узраста, настава се организује у болницама (ОШ „Др Драган Херцог“ у Београду реализује наставу у болницама у којима се лече деца, у осталим градовима школе које имају дозволу од Министарства просвете). Али, средњошколцима/кама због различитих средњих школа није организован овакав вид наставе и њима је посебно важна подршка наставника/ца и вршњака/киња.
Пошто се настава за време ванредног стања одвија онлајн, деци и младима који се лече од рака то изузетно значи, јер ће мање градива пропустити. Такође, смањиће и осећај социјалне изолације јер нису сами у тој ситуацији, већ и њихово друштво из школе. Од родитеља ових дана чујемо да је овај начин учења деци и адолесцентима врло допадљив.
Слично је и са студентском популацијом. Могу да прате предавања онлајн, као и да онлајн испуне предиспитне обавезе што им омогућава да наставе са студирањем током лечења.
Наставници/це и вршњаци/киње имају велику улогу и након завршеног лечења од рака, приликом враћања у школу. Савете за повратак у школу наставници/це могу пронаћи на овом линку, док овде има нешто више информација о проблемима са учењем који се јављају током и након лечења.
Ово ванредно стање је ситуација у којој смо сви у сличној позицији и можемо једни другима да будемо већа подршка, али не смемо да заборавимо ни шта све лечење од рака доноси. Видео позиви, дописивања, реално, не могу да замене загрљај, али су одличан начин за дружење у овим условима. Биће времена и прилике и за њих, прегурајмо ово заједно. Придржавајмо се превентивних мера јер тако штитимо једни друге.
Covid-19 је донео сасвим нову ситуацију и у реду је да се осећамо уплашено, анксиозно, несигурно, успаничено. У реду је и да некоме не прија изолација. Због тога је посебно важно да водимо рачуна о свом менталном здрављу. А и ту смо да једни другима будемо подршка. Заједно смо у овоме.
Ментално здравље младих који се лече од рака или су завршили са лечењем је нешто о чему се не говори много, а што не смемо да заборавимо ни сада. Милица Шимоновић и ја смо на 42. Belgrade Ignite-у говориле о томе и наш говор можете прочитати овде. За младе који се лече од рака постоји онлајн вршњачко саветовалиште на mladice.org. Пишите нам, ту смо да вас саслушамо, да разговарамо, да вас разумемо, да пробамо да решимо неке ваше недоумице, да вам пружимо подршку, да вас информишемо.
Посетите и наше сајтове www.cikaboca.org и www.mladice.org. Како има много питања, а мало одговора, покушали смо да уз помоћ One Cancer Voice и NHS Енглеска понудимо одговоре на питања која брину онколошке пацијенте и можете их погледати на овом линку.
Надамо се да ће се актуелна ситуација завршити до нашег осмог летњег рехабилитационог кампа „Ми можемо све“, за који је термин већ резервисан у августу, као и да ћемо се тада рехабилитовати и психички и физички. Термин имамо, а надамо се и да ћемо моћи да обезбедимо средства за реализацију.
(АНКЕТА) Млади поручују: Озбиљно схватите ситуацију – останите код куће!
– Шта сте прво помислили када се појавио вирус?
Милица (23): Због лечења од рака, како кажу, спадам у ризичну групу, а то свакако додатно утиче на моју перцепцију целе ситуације и на јављање анксиозости. Такође, страх се не јавља само због вируса, већ и због неизвесности коју он са собом носи, због питања која се у мојој глави гомилају: шта ако се неко од мојих блиских зарази, шта ако сам ја носилац вируса и ширим га около, а да ни не знам, шта ако неко ко ми је драг умре од вируса, шта ће бити када се све заврши, да ли ћу стићи да дипломирам ове године, да упишем мастер, како ће се ова ситуација одразити на моју будућност…?
Душан (23): Радим у хотелу у коме су гости странци. Покушавам да се придржавам прописаних мера.
– Шта млади поручују својим вршњацима?
Душан (23): Својим вршњацима поручујем да је оно најважније ДА ОСТАНУ КОД КУЋЕ! Јер ћемо се само тако вратити што пре у нормалу.
Милица (23): Чини ми се да је у овој ситуацији лако да се уљуљкамо и мало гурнемо обавезе под тепих, али мислим да је важно да ово време пред нама не схватимо као одмор, већ као адаптирање на ситуацију – наставак живота у нешто измењеним условима, и мислим да је важно да имамо на уму да ће све ово проћи, и да ће нас наше школе, факултети, послови, обавезе чекати када се све заврши.
Урош (18): Боље је остати код куће и бринути се и за своје и за здравље других, а и ближи се крај године, пријемни испити итд, може ово време код куће добро да се искористи.
– Шта млади поручују одраслима, како да брину о себи и другима?
Милица (23): Одраслима поручујем да озбиљно схвате ситуацију! Важно је да знају да је океј да се обрате за помоћ ако не могу сами да се носе са преплављујућим емоцијама због читаве ове ситуације – многи психолози, психотерапеути, психијатри, студенти, волонтери ових дана пружају психолошку прву помоћ за људе којима је потребан разговор (на интернету се могу пронаћи телефонски бројеви на које се могу обратити).
Душан (23): Па пре свега не треба запоставити себе јер ако себе запоставимо нећемо бити у могућности да бринемо о другима.
***
Милкица Димитријевић је студенткиња психологије и једна од оснивачица групе младих лечених од рака МладиЦе, која се бави пружањем вршњачке подршке и социјалне рехабилитације деци и младима који се тренутно лече од рака, као и онима који су излечени. Верује да свет може бити боље место ако више деламо.
Текст „Млади суочени са раком и короном” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар