Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Амбасада Краљевине Норвешке завршила је једногодишњи програм помоћи младим пољопривредницима у Баточини и Книћу под називом “Млади у агробизнису”. Протеклих годину дана 20 младих пољопривредника из овог дела Шумадије, из помоћ стручњака, учило је о маркетингу и продаји својих производа, изради бизнис плана и начинима пласирања робе. Осим стручне, добили су и једнократну финансијску помоћ од 500 евра за куповину опреме која им је потребна за производњу.

Међутим, учесници пројекта кажу да им је од новца била важнија стручна помоћ и информације. “Од тих 500 евра важније ми је било да ми неко стручан помогне саветима да ли је земља добра, како да засадим, како да одржавам купињак. Краљевина Норвешке је обезбедила агронома на ког могу да рачунам, што је велика подршка нама младима”, каже Милош Аврамовић (27) из села Доброводице код Баточине.

Систем менторства у пољопривреди слабо организован

Милош, коме је ово први покушај бављења озбиљном производњом, опрезно је засадио купине на 30 ари породичног имања. Идеја му је да цела породица живи од тога, јер његови родитељи не раде. Прошириће купињак на још 20 ари, а агрономи га саветују да упоредо почне да гаји и малине. Његов следећи корак је да уради шпалир, одржава засад и чека први род.

“На првом месту ми је да ми помогне неко стручан јер сам нов у овом послу. Мени није тешко да радим остале послове. Код нас је слабо организован тај систем менторства у пољопривреди, тако да су млади који нешто хоће да раде углавном препуштени сами себи. Информације сам углавном тражио путем Интернета, јер сам први у овом крају који је засадио купине”, додаје Милош.

Колико је значајан ментор у пољопривреди?

Оливера Николић, стручњак за воћарство, била је ментор младом Милошу у овом пројекту. Она каже да је његов подухват пионирски у овом крају, јер нико до сада на поднебљу општине Баточина није садио купину, а гајење ове културе има перспективу, нарочито у комбинацији са малинама.

Недостатак хладњача велики проблем

Највећи проблем који чека Милоша је складиштење овог воћа, јер у овом делу Шумадије нема хладњача за откуп. Оливера Николић каже да то умањује конкурентност производа и да би следећи корак требало да буде изградња станица за откуп и прераду воћа.

“О томе би сада требало да воде бригу надлежна министарства и локалне самоуправе, јер као што смо видели, млади на селу су расположени да раде, уче и пробају нешто ново. Тако се произвођачима даје шанса да буду мање зависни од неких интересних групација”, каже Николић.

Помоћ и ваучер од 500 евра, млади пољопривредници искористили су на различите начине. Углавном је то било за пластеничку производњу, пумпе за наводњавање и системе кап по кап, затим за музилице, засаде боровнице. А Владимир Михајловић из села Милатовац је новац искористио за прављење сушаре на соларни погон. Иако малог капацитета, он је уз помоћ стручњака израчунао да би могао да зарађује на томе, јер сушара не троши додатну енергију и сама по себи није захтевна за одржавање.

Извор: www.agroklub.rs