Влада Републике Србије
У неким чланицама Европске уније чак трећина младих између 18 и 25 година ради посао за који је преквалификована, показују резултати новог истраживања. Иако су завршили факултете и говоре више језика, многи млади прихватају слабо плаћене послове да не би били незапослени. Највише младих који су преквалификовани за посао који раде је у Ирској, више од 30%, а најмање у Словенији и Словачкој, мање од 10%. Нека истраживања показују да мање преквалификованих за посао који раде има у областима инжењеринга, математике, медицине, док је њихов проценат већи међу онима који завршавају уметничке факултете и друштвене науке. Упућени сматрају да решење проблема лежи у бољој усклађености образовних политика и потреба тржишта рада.
Историчарка која говори неколико језика Иларија Марки (Ilaria Marchi) послужује рибу и кромпириће у једном ресторану у Единбургу. Мада је на Универзитету у Абердину завршила историју и међународне односе, Иларија (24), која је у Британију дошла из Италије, није могла да нађе посао који одговара њеном образовању.
“Када сам дипломирала, надала сам се да ћу наћи посао повезан са оним што сам студирала и одлучила сам да се преселим у Единбург јер нисам видела никаву перспективу ако се вратим у Италију”, рекла је за EurActiv.com Иларија Марки.
“Убрзо сам схватила да су могућности за запошљавање историчара веома мале и да сви траже значајно искуство или везе које ја, као неко ко је недавно дипломирао, немам”, објашњава Иларија.
Након што се преселила у већи град, Иларија је почела да се пријављује за послове за које је преквалификована. Морала је да прихвати посао келнерице и зараду од 6,5 фунти (8,9 евра) на сат.
“Посао ми омогућава да платим станарину, рачуне и, захваљујући напојницама, храну. Међутим, за све више од тога морам да посегнем за штедњом”, каже она.
Марки је одлучила, иако ће је то коштати, да се врати школовању и добије диплому мастера из историје родне равноправности, све у нади да ће тако увећати шансе да нађе прави посао.
Преквалификована генерација
Случај Иларије Марки далеко је од тога да буде изузетак. Истраживачки пројекат групе Стратешки прелаз младих на тржиште рада (STYLE) показао је да је 33% младих у Ирској преквалификовано за посао који ради. То је највиши проценат у Европској унији а следе Кипар (31%) и Шпанија (30%).
Најмањи проценат младих који имају више квалификација него што је потребно за посао који раде бележи се у Словенији и Словачкој, испод 10%.
Истраживачица Института за економска и социјалне истраживања (ESRI) у Даблину Адел Бергин (Adele), која је међу ауторима истраживања, казала је за EurActiv.com да број превише квалификованих младих расте као резултат тенденције развијених земаља да константно повећавају удео људи са факултетским образовањем.
Ту је и чињеница да се људи образују у областима за које је тражња мала, тако да су посебно изложени могућности да имају више квалификација него што им потребно за неки посао, додала је Бергин.
Она се позвала на друга истраживања која су показала на ниже стопе преквалификованих на пољима инжењеринга, математике, науке, права и медицине, док су више стопе преквалификованих за послове међу онима који су завршили уметничке факултете и друштвене науке.
“Ако се преквалификованост објасни факторима попут превелике понуде дипломиране радне снаге или неравнотежом у саставу, онда ту улогу треба да има политика”, истакла је Бергин.
Растом преквалификованих у већини европских земаља управљало би се много боље када би се у поступку планирања образовног процеса у обзир узели обим и састав тражње на тржишту рада, сматра Бергин.
Како је упозорила, ако владе то не ураде, преквалификовани радници суочиће се са ризиком да мање зарађују и да су мање задовољни послом од оних код којих су ниво образовања и потребе посла боље усклађени.
Образовна политика
Европска комесарка за запошљавање, социјална питања, вештине и мобилност радне снаге Маријан Тисен (Marianne Thyssen) рекла је реагујући на резултате истраживања да младе људе никада не треба обесхрабривати да се боље образују.
“Добро образовање и праве вештине су најбоље осигурање од незапослености. Добро обучена радна снага најважнија је компаративна предност Европе у глобализованом свету”, истакла је европска комесарка.
Тисен је рекла да Европска комисија ради на побољшању прогноза потребних вештина, прилагођавању наставних планова и програма и бољој информисаности младих о могућностима образовања и каријере. То ће, како је нагласила, захтевати бољу сарадњу послодаваца и образовног система.
Комисија ће 2016. представити агенду вештина, најавила је Тисен.
“Агенда ће бити фокусирана на мере за помоћ људима да развију и унапреде вештине, укључујући основне, попут писмености или дигиталних вештина. У том документу биће и мере чији је циљ да се боље предвиде вештине које су потребне и унапреди признавање квалификација”, додала је европска комесарка.
Генерални секретар Европског форума младих Алан Пел (Allan Päll) каже да иза преквалификованости младих стоји образовна политика којом се довољно не охрабрује трајно учење – током целог живота.
“Многи иду на факултет јер избегавају стручно образовање или га виде као ћорсокак. Без сумње не треба да обесхрабрујемо учење, али морамо да обезбедимо да (млади) буду боље саветовани и да су им све врсте образовања увек на располагању”, каже генерални секретар Форума.
Пел додаје да је неусаглашеност образовног нивоа са потребама тржишта рада такође последица мањка радних места и мањка квалитетних радних места за младе људе.
“Млади људи често се враћају школовању ако не могу да се запосле. Зато су потребне јавне и приватне инвестиције у секторима у којима има посла, попут ICT или ‘зелене’ економије”, објаснио је Пел.
Извор: EurActiv.com, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар