Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Е2Е Иницијатива за запошљавање младих/ E2E Youth Employment Initiative (Блог о социјалном укључивању)

Од сна до своје радње – Иванова прича

„Годинама сам покушавао да дођем до посла који волим, а то је посао фризера“ почиње своју причу Иван Миленковић. „Међутим, у Лесковцу постоји много радњи које једноставно запосле мајстора, радника, али га не поштују. После неког времена сам дигао руке и почео да радим друге послове, али се нисам у њима пронашао. Једноставно, изгубио сам наду, нисам веровао у себе, као ни у систем“.

Да, ја то могу!

Сваки наредни час ме је ојачао и помогао ми у уверењу да ја то могу

„Прошле године, приликом редовне пријаве у Националној служби за запошљавање, питали су ме да ли бих покренуо сам свој бизнис. Био сам заинтересован, али ипак у неком страху и грчу јер сам мислио да сам млад, неискусан, недовољно зрео.

Онда сам решио, хајде да покушам, ништа не могу да изгубим. Ушао сам у цео пројекат са резервом, чак сам мислио и да ћу брзо одустати. Већ после првог часа увидео сам да то није тако велики баук као што сам мислио. Наравно, ризик постоји, али сам кренуо и похађао десет трочасовних радионица.

Убрзо се појавио конкурс преко НСЗ на који сам се пријавио и добио субвенцију. Све је ишло брзо и сад верујем да ми је то помогло да се не премишљам превише. Кренуо сам са радовима, адаптацијом локала, набавком робе, нисам имао много времена да размишљам и преиспитујем се ‘шта ако…’.“

Какав је осећај?

„Ја то вама не могу да опишем… Као да сам на облацима. Са друге стране, добио сам поштовање, имајући у виду колико имам година и искуства. Поносан сам, јер сам са 23 године почео да водим своју радњу и треба да обезбедим да платим рачуне, порезе, доприносе, робу.

Свима кажем да мора да се покушава, као и да увек постоји и ризик. Мене то сад испуњава: кад се упустим у нешто непознато, па на крају испадне тако добро, радујем се као дете. Доста сам се променио, одрекао сам се многих ствари, али сада гледам да усмерим и друге људе да размишљају позитивно и да није све црно. Сматрам да сам много зрелији и да сам стекао велико искуство и самопоуздање“, закључује Иван који већ више од годину дана има фризерску радњу и ради посао који воли.

Када нестварно постане стварно – Наташина прича

Наташа Павловић је три године студирала права. Међутим, одустала је од факултета и вратила се у Лесковац. „Завршила сам економску школу и одувек ме је занимало рачуноводство. Уписала сам курс и била ми је потребна пракса, али нисам имала коме да се обратим. Тако сам годину и по дана тражила посао.

Нису хтели да ме приме ни у бутике, ни на послове за које није потребно специфично радно искуство и вештине. Тако једном, два пута… Седам пута су ме одбили. Иако сам повремено губила наду да наставим даље, нисам одустајала. Радила сам на робној пијаци и продавала ствари по врућини и мразу, а после и непријављена у бутицима.“

Не треба губити наду

Осећај када сам схватила да сам добила посао је неописив! Једноставно – срећа.

„А онда су ме једног дана звали из НСЗ и питали да ли хоћу да идем на праксу. Наравно, пристала сам и дошла у књиговодствену агенцију ‘Sing’. Одмах су нас увели у причу и почели смо да радимо. Већ после три дана ми је послодавац рекао да ћу остати да радим. И даље ми делује невероватно, као и људима у мом окружењу.

Цела моја прича делује нестварно, али очигледно је стварна. Има наде за све. Дешава се и дешаваће се.

Човек треба да покушава, да се усавршава и улаже у себе, да не губи наду. Ако нема посла у том тренутку, треба да оде на курс, на обуку, на праксу и то може да отвори нека нова врата.

После овог искуства, осећај је одличан, имам више самопоуздања, осећам се способније, могу да напредујем, занима ме и даље да учим што више и да гурам напред, јер шанса се не испушта.“

Неописива срећа

„Добар колектив, добар послодавац, породична атмосфера, нема вике, нема тензије. Све се уради и заврши, посао је савршен, што се мене тиче. Волим посао који радим и желим и даље да учим – то је за мене неописива срећа. Важно ми је када устанем ујутру, да ми се не окреће желудац када помислим на одлазак на посао. Него, идем на посао срећна и задовољна.“

Обуке за предузетнике и праксе

Наташа и Иван су међу 50 младих људи из Јабланичког округа који су били део прве фазе пројекта „Иницијатива за запошљавање младих“ који помаже младима да развију свој бизнис модел и повећају запошљивост, уз финансијску подршку Швајцарске агенције за развој и сарадњу.

Локална мрежа за предузетничко запошљавање младих

Механизам партнерства са приватним, јавним и цивилним сектором

“Наша визија је да сваки млади човек и млада жена у Јабланичком округу, и у Србији, буду у свету рада или покретањем сопственог бизниса или запошљавајући се“, каже Срђан Димитријевић из организације Европски покрет у Србији – Лесковац, која је спровела овај модел подршке запошљавању младих.

„У једној средини са вишедеценијским жариштем незапослености и неразвијености, направили смо кластер у коме је 40-ак малих и средњих предузећа: Висока пословна школа струковних студија, Техничка школа ‘Раде Металац’, Научно технолошки парк, Градска управа за друштвене делатности, Канцеларија за младе Лесковца, Лебана, Медвеђе, Бојника. То је локална мрежа за предузетничко запошљавање младих.

Имали смо подршку при побољшању модела, добијали смо изузетно корисне савете, инструкције, корекције и по први пут експертску подршку. Суштински се десио искорак када је реч о функционисању јавних политика у пракси“, сматра Срђан.

Модел који спроводе укључује две циљне групе: једна су потенцијални предузетници који пролазе циклус од десет трочасовних тематских радионица, а онда следи рад са менторима, који траје најмање три месеца. Друга група су млади који желе да се запосле и за које се организују стручне праксе код послодавца. Трајање праксе је месец и по дана, а предвиђено је и девет сати обуке за повећање запошљивости.

Највећи успех

Промена перцепције је донела буђење наде и перспективе на овим просторима

„Модел је делотворан за све полазнике, без обзира да ли су се после запослили, покренули свој посао или можда открили неке сасвим друге планове“, каже Сузана Димитријевић из организације ЕПуС.

„Напредовали су као личности, јер је модел осмишљен тако да брзо могу да развију и унапреде неке своје вештине и буду мотивисанији.

Ипак, мислим да је највећи успех – промена перцепције младих људи из ове средине да овде може да се ради и живи од свог рада“.

***

Текст је изворно објављен на Блогу о социјалном укључивању.

Од 2015. године, Е2Е пројекат пружа подршку унапређењу запошљавања и запошљивости младих широм Србије. Иницијатива за запошљавање младих је део програма „Од образовања до запошљавања – From Education to Employment (Е2Е)”, финансира је Швајцарска агенција за развој и сарадњу, а спроводи Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије. Више о пројекту сазнајте на адресама www.socijalnoukljucivanje.gov.rs/YEI и znanjemdoposla.rs