Пише: Ксенија Граовац (Блог о социјалном укључивању)
Желела сам да овога пута пишем само о принципима прикупљања средстава за организације цивилног друштва. Да их таксативно наведем и објасним. Али не могу да не испратим прикупљање средстава за операцију девојчице Тијане.
Слушала сам ових дана коментаре у којима су изношени ставови да ће сада бити све више оних који ће на тај начин тражити помоћ, да Фонд ионако та средства нема, да ће нас притискати и вући за рукав са свих страна. Има и оних добронамерних, позитивних коментара, људи који саосећају и желе да помогну, али се задржавам овог пута на мотивацији.
Ја сам на вест реаговала. Моја мотивација да се укључим је била вишеструка. Иначе пратим акције прикупљања средстава, желим да знам како могу да помогнем, ко организује, коме иде, на који начин. Слике унесрећене деце и родитеља мени нису потребне (а и упитно је колико су корисне и потребне као такве). Само сазнање да смо некоме потребни, а да нешто можемо да учинимо, једнако је важно као и сам чин давања. Свако давање почиње са мотивацијом да управо ви учините нешто за неког другог. За дечји живот, за збрињавање неког без крова над главом, за брисање нечије глади, за здравије окружење, за напуштену и мучену животињу.
Постоје извесна начела која се увек покажу исправним када је прикупљање средстава по среди:
- Људи дају људима. Ово значи да људи најбоље осећају патњу других људи и оних који су им у близини, који са њима деле неки животни простор. Људи не дају организацијама, постављеним стратегијама и циљевима. Већ људима. И када сте организација, тражите за људе, не тако што ћете цитирати сопствену мисију.
- Прикупљање средстава не сводите само на новац. Треба говорити о томе какав проблем желите да решите и шта потенцијални донатор може да учини.
- Размишљајте као донатор. Ово значи да пре свега постанете донатор, да осетите како то изгледа, да видите како размишљате као донатор, може ли то постати део ваше свакодневне праксе, чини ли вас то срећним, осећате ли се корисним?
- Донатори имају различиту мотивацију – да чине добро, да се за њих чује, да стратешки размишљају. Зближите се са својим донаторима, научите шта их покреће. Разумеће вас боље ако и ви разумете њих.
- Разумите емоције и користите их да привучете донаторе. Потом им дајте и логички след решења за проблем који желите да решите.
У случају мале Тијане, сасвим је могуће да је пресудну улогу имала позната личност која је апеловала да се не само прикупе средства за операцију детета, већ и да се прекине пракса финансијског подржавања вредносно упитних емисија и квизова. Свакако, ишло се на емоције, али и јасно појашњење – тргните се, освестите своју улогу у друштву, не занемарујте реални и тешки проблем пред собом. Емоције су добре, одатле полази развој филантропије, искористите то када тражите донаторе. Фандрејзери кажу да људима прво треба отворити срце и ум па тек потом и новчаник.
(…)
Оставите коментар