Влада Републике Србије
Пише: Јасмина Тешановић (Блог о социјалном укључивању)
Кад путујем по свету највише се радујем што ћу видети своје другарице, свих боја, година и врсте. И што ћемо провести “квалитетно” време заједно у односу на помањкање квантитета јер живимо на различитим странама света. И тако и буде, за неколико сати испричамо једна другој животе, некако увек исти живот у тим приликама добије ново издање, превод, поуку. И за ону коју прича и за ону коју слуша: заиста терапеутска су та дружења: некако нема оног ситног калкулисања саме са собом, да ли је то истина, да ли смем да кажем, да ли ће ме разумети. Не постоји други пут, Paganini non ripete, if not now when… И тако грабиш, бираш речи и схватиш да цео један живот и може да се стави у два сата. Штавише, мора, јер кад мора мора: постаје нека нужда. Compact digest преживљавање , уживљавање, размишиљање… све то исцрпи много. После тога се враћаш у свој храм самоће где сажвакаваш месецима дела и речи из тих неколико сати.
Овај пут ћу да причам о Xeni, мојој куми из Лос Анђелеса. Упознала смо се тако што је она интервјуисала мог тада будућег мужа а ја седела поред сасвим случајно и без речи. Онда се она у паузи окренула ка мени и питала ме онако амерички How are you doing, а ја ни пет ни шест одговорила онако балкански, I feel like shit, на шта је она прекинула интервју са њим и почела да разговара са мном. Шта да вам кажем, од тада смо наставиле тако да се дружимо: из душе, изнебуха, без околишања. Причале смо о љубави, прошлости, геноцидима, трачевима, name it… Била нам је најлепша кума могућа у LA-у кад се појавила у лакованим црним дубоким чизмама, минићу и с ножем у подвезици пред огромним судијом црнцем који није престајао да јој се смеши. Супер тандем за овакав иначе увек напоран чин: загарантовано смањење тензије и будалаштина око венчања ако допустиш другима да преузму главну улогу а ти само изговориш оно пресудно ‘да’ и о том потом.
Елем моја Xени из LA овај пут имала је другу врсту главне улоге у нашим животима. Недавно је оболела од рака дојке који је открила на првој мамографији која следи кад напуниш 40 година. Који је ту био већ дуже времена рекли су јој и који је навалила да лечи ето већ месецима. И то јавно, водећи гомилу својих читалаца фенова и пријатеља са собом у клинике лабораторије, путем твитера, инстаграма, блогова: без трунке стида и цензуре. Гледали смо је како губи косу, једе марихуану, плаче од бола, седи код маме у крилу… ама све оно што човек доживи у тим ситуацијама и хоће брзо да заборави кад прође. У њеном случају ти незаборавни тренуци обишли су свет и биће незаборавни, уз подршку свих нас од интимуса до далеких читалаца, да јој помогнемо као и свим другим женама пре и после ње које ће доћи у ту ситуацију. После ње ништа неће бити исто јер је она успела да од једне интимне трагедије направи јавну причу, полемичну, смешну… у сваком слушају обичну, без стигме болести и стида. Закључно са журком дан пред одлазак у болницу на операцију мастероктомију.
(…)
Текст “Моја кума Xeni” Јасмине Тешановић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар