Влада Републике Србије
Пише: Николета Косовац (Блог о социјалном укључивању)
Као што сам већ у неком претходном блогу помињала, јасно је да је тема бескућништва тек од скоро добила медијску пажњу и то више захваљујући сензационалистичким информацијама, а не реалним и свакодневним проблемима ових људи. Оно што је јако велики проблем јесте чињеница да се до скоро нико није бавио било каквим истраживањем ове маргинализоване групе, што је додатно доприносило њиховој искључености, односно игнорисању чињенице да бескућништво постоји и код нас и да постаје све распрострањеније.
У последњих годину дана урађено је (и објављено) истраживање које је урадио Хаусинг центар (Центар за унапређење становања социјално угрожених група) из Београда, а и активисти Црвеног крста општине Палилула су се бавили истраживањем потреба ове социјално угрожене групе и ускоро ће објавити резултате до којих су дошли.
За припрему изложбе инфографа и плаката на тему бескућништва (#izdobrihrazloga), коју смо спремали у Лицуулице, користили смо податке оба ова истраживања и дошли до закључка да је основна линија закључка оба истраживања та да су појединци који су се нашли у ситуацији бескућништва социјално и правно једна од најугроженијих, најрањивијих и „најусамљенијих“ друштвених група.
Томе у прилог говоре следећи подаци:
- Сваки трећи корисник Прихватилишта ту долази из болнице јер нема где друго да оде
- Дупло више корисника Прихватилишта очекује помоћ од државе него од породице/пријатеља
- Више од пола корисника Прихватилишта не зна од кога може/треба да очекује помоћ
- 60% корисника Прихватилишта живи само
- 65% корисника Прихватилишта не добија ничију и никакву помоћ
- 44% корисника Прихватилишта има психичке проблеме
- 76% бескућника са улице мисли да не може ништа да уради како би променило своју тренутну ситуацију
- 62% бескућника који живе на улици трвди да им налажење места за купање представља проблем
- 46% бескућника који су на улици никада није имало прилику да буде смештено негде
- Без крова над главом су у просеку 10 година и 6 месеци
- Само 11% бескућника који живе на улици има брачног партнера
- Нешто више од половине бескућника који живе на улици није здравствено осигурано
- 58% бескућника који живе на улици никада није примило никакву врсту помоћи
- 6,7% бескућника који живе на улици су правно потпуно невидљиви
- Четвртина бескућника на улици живи потпуно усамљничким животом
- 87% бескућника који живе на улици су мушкарци
Кроз разговор са пријатељима из организације Црвени крст Палилула и агенције D Kit, пожелели смо да покренемо неформалну онлине заједницу која ће кроз разне акције, омогућити директну помоћ нашим суграђанима без крова над главом. Дакле, желимо да иницирамо комуникацију са бескућницима у комшилуку, да се сами активирамо, да сами откријемо шта је комшијама без крова данас најпотребније и да им то омогућимо или макар проширимо вест како би помогао неко други, и да покушамо да будемо њихов ослонац, бар у неким ситуацијама. Сендвич вишка, конзерва хране која већ дуго стоји или пар топлих чарапа су мале ствари које ретко приметимо као „вишак“ који може имати нову намену.
Једноставним и људским разговорима, отварамо врата „домова“ који су тамо где и добра дела која чинимо.
Како можете да се прикључите акцији?
Пронађите нас на:
Facebook-у – www.facebook.com/mojkomsijabezkrova
Twitter-у – #mojkomsijabezkrova
Напишите на wall-у поруку у овом формату: Град_крај_улица/место – порука (БГ-Врачар-Каленић – Жени на улазу у пијацу хитно потребна јакна и нешто за јело нпр)
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар