Влада Републике Србије
Пише: Стефан Лазаревић (Блог о социјалном укључивању)
Од малих ногу сам волео да рачунам датуме и памтио сам их на разне начине. Приметио сам да је другим људима веома занимљиво када се испостави да брзо одговорим на питање када се нешто догодило и да умем да израчунам који дан ће бити, или је био одређеног датума. Недавно смо се мама, сестра и ја забављали тако што су ме питале који ће дан бити одређеног датума, а моји су одговори били тачни, што су оне проверавале у календару. Нагласиле су ми да сам за датуме велемајстор и савант. Немају сви способност да тако брзо рачунају датуме као ја.
Већ сам у ранијим текстовима описивао да сам од малих ногу волео телевизију, новине и све везано за медије. Волео сам да читам ТВ Ревију и разгледам програме телевизијских станица који су били најављении за ту недељу. Тако сам, читајући ТВ програме и гледајући телевизијске емисије, памтио ког датума и дана је била одређена емисија.
ТВ Ревије сам скупљао и листајући их уочио сам одређене правилности: прва два месеца 2005. године била су идентична, тј. датуми су били истог дана, као и 2000. године. Од 1. марта 2005. датуми се померају за један дан у односу на 2000. годину. Затим, 2001. године, датуми су били исти као и 2007. Ово сам боље разумео када сам научио да постоје преступне године, када фебруар има 29 дана.
Тако сам уочио да се 2010, 2021. и 2027. у потпуности поклапају, такође и 2001, 2007. и 2018. Памтим ове правилности и онда ми је лако да брзо рачунам и дам одговор ког дана је био или ће бити неки догађај.
Исто тако, упамтио сам и које су и како се рачунају преступне године и све ми то помаже да се брзо оријентишем у времену. У почетку сам памтио и рачунао само године од мог рођења (1996) па надаље. Међутим, много сам волео да гледам серије Синише Павића које су се приказивале сваке недеље на РТС-у. Читајући о њима, сазнао сам да се прва епизода серије „Срећни људи“ емитовала 12. септембра 1993. године и схватио сам да се и раније године могу рачунати по истом принципу као и од времена мог рођења.
Врло ми је важно да упамтим када се нешто догодило, па сам на пример памтио када је последњи пут код нас био неки наш пријатељ, ког дана и датума је то било, какву је фризуру имао, како се обукао и сл. Када хоће да провере неки податак, моји родитељи уместо да га потраже, увек прво питају мене, зато што знају да те ствари добро памтим. Многи се и зачуде како никада не грешим.
На исти начин памтим и ког дана и датума се десио неки непријатан догађај, када сам се изнервирао, или посвађао са неким. Често вртим те сцене, па када их се сетим одмах се осећам исто као и први пут.
Многи моји другови су открили да имам таленат за рачунање датума и сећам се да су одморе понекад користили да то провере. Тако смо се забављали и они су ме испитивали када ће бити нечији рођендан, ког дана и датума смо се упознали, на који дан ће „падати“ неки празник, Нова година и више година унапред. То им је било много интересантно, а ја сам волео када смо се на тај начин дружили. Допало ми се и када ме је једна другарица питала да ли имам још неки необичан таленат, али нисам баш најбоље разумео шта је под тим мислила.
Таленат за рачунање датума је једна од специфичности многих особа са аутизмом. Осим овог, људи са аутизмом могу имати и друге, понекад необичне способности. Ја скоро без грешке знам из ког тоналитета пева неки певач или музичари изводе неку мелодију, али исто тако препознам тоналитет звоњаве телефона, паљења клима уређаја или машине за веш, што често забавља моје укућане и пријатеље. Такође, имам осетљиво чуло мириса и има неких анегдота у вези са тим. Када сам био мали, позајмио сам једну музичку касету нашим комшијама да је слушају током путовања у својим колима. Када су се вратили са пута и вратили ми моју касету, ја сам је често мирисао и тврдио да она мирише на њихов ауто. Тата је хтео да провери и везао ми је очи, а на сто ставио пуно различитих касета и међу њима ту коју сам позајмио комшијама. Узимао сам са стола једну по једну, мирисао их и по мирису препознао баш ту. Родитељи су се јако зачудили када су открили и ову моју способност.
Зашто сам у овом тексту говорио о талентима особа са аутизмом и мојим талентима? Зато што је важно да се зна да су неки од њих бољи од других у неким вештинама, али да више привлачи пажњу оно што ови људи не умеју, не могу, не разумеју, или њихово, за друге људе, необично понашање. Мислим да је важно, као и за друге људе, да се људи који имају аутизам подстичу да своје таленте и оно у чему су добри развијају и користе.
——-
Текст „Мој таленат за рачунање датума” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Стефана Лазаревића можете прочитати овде.
Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.
pdf [3 MB]
Оставите коментар