Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пластеници су стигли захваљујући пројектима „ОНАснаживање” Фонда Б92, “Засад за будућност” Делта фондације и “Војвођанска кућа” покрајинске Владе

У селу Станишић на северу Бачке, удаљеном 23 километра од Сомбора, у коме је од 4.000 становника највећи део без посла, две жене нашле су запослење преко пројеката које спроводи Удружење жена „Удахни живот”.

Преко дугачког дворишта поплочаног циглама, поред типичне „немачке куће” – зидане “на дуж”, улази се у под конац уређену башту. Иза леја под зачинским и лековитим биљем налазе се три пластеника у којима се системом „кап по кап” наводњавају паприка, купус, парадајз и чери парадајз, по коме су вредне домаћице из села Станишић прошле године постале надалеко познате.

Захваљујући жељи да промене власите животе, да пронађу пут да се склоне од породичног насиља или саме себи створе шансу да се запосле и стекну редовна примања, али и допринесу локалној заједници, шест жена је 2008. године формирало удружење “Удахни живот”, а 2010. године су озваничиле његов рад.

Биће добра берба – струк “сомборке” у пластенику са системом наводњавања „кап по кап”

Спремне да уче, током претходних година су аплицирале у оквиру различитих конкурса и успеле су да – од овог променљивог лета 2016. – две међу њима имају радни ангажман, бар док траје повртарска сезона, а остале буду оснажене и мотивисане да почну органску производњу, чиме стичу сигурну карту за отварање нових поглавља у личним судбинама.

Далида Мацура, координатор производње и менаџер „Добре баште” каже да су формирање првог пластеника и оснивање социјалног предузећа почели у оквиру пројекта „ОНАснаживање” Фонда Б92. Током његовог трајања, више десетина жена – жртава породичног насиља – из сомборске и околних општина, прошло је обуку за органску производњу поврћа.

– Ово је крај у коме свако од детињства зна шта је башта, повртарство, како се прави расад, чува семе… Процениле  смо да је то био најбољи начин да спојимо лепо, корисно и друштвену одговорност. Добиле смо средства за прва два пластеника, од којих је један и даље у Сомбору у оквиру Сигурне куће, а други је пребачен овде, у Станишић, прича она.

Прве године (2015), иако су касниле услед временских услова, имале су добар принос, па су брендирану тезгу на сомборској пијаци – донацију ЈКП “Градске пијаце” овог града – купци често “пустошили”.

Од производа који се не продају спрема се зимница

Уз осмех, Далида открива да је најбоље ишао чери парадајз. Паралелно са радом у башти, даме – које су, попут више од 80% становника Станишића, незапослене – налазиле су начин да прошире посао.

Паралелно са радом у башти, даме које су попут више од 80 процената становника Станишића незапослене налазиле су начин да прошире посао. Како додаје Љиљана Гусић, председница удружења „Удахни живот”, преко конкурса покрајинског Завода за родну равноправност започеле су процедуру добијања сертификата за произвођача органских производа.

– Конкурисале смо и за пројекте „Засад за будућност” Делта фондације и „Војвођанска кућа” покрајинске Владе. На оба конкурса смо прошле и стигла су још два пластеника.

У локалној заједници успеле су да издејствују да добију на коришћење запуштену стару кућу у улици Вука Караџића у Станишићу. Стари сјај се већ назире, а грађевинске послове које нису могле да обаве саме завршили су људи ангажовани преко пројекта Јавних радова. Њих 11, такође из Станишића, ангажовани су преко Националне  службе запошљавања и у сарадњи са Општином су, осим послова одржавања јавних зелених површина и чишћења канала, у неколико наврата помагали и да адреса органске баште на отвореном и пластеника постане удобна и пријатна за боравак.

Производња је под строгим надзором стручњака Пољопривредног факултета у Новом Саду, а Удружење је у поступку добијања сертификата о органској производњи

– Имамо још много посла, прича у сенци старог ораха Драгана Васиљевић, чланица удружења „Удахни живот”.

– Имамо и много идеја. Прве године смо правиле зимницу од производа које нисмо продале и тако смо дошле на идеју да нам је неопходна линија за прераду. Тиме бисмо заокружиле читав процес. Међутим, као мали произвођач и далеко од великих градова, попут Новог Сада или Београда, не можемо да будемо конкурентне на тржишту. Зато смо позвале друге жене из нашег села да крену у пластеничку производњу. Са мини-мрежом од, на пример, десетак пластеника и производњом зимнице била би то заокружена и одржива прича, појашњава госпођа Драгана.

Већ сада имају загарантован пласман свеже робе у три сомборска ресторана. Добар део производа иде за спремање хране за жене у Сигурној кући.

Љиљана Гусић додаје да “Башта” пружа немерљив допринос добробити жена које изласком из круга породичног пакла добијају прилику да науче нешто што им је блиско и што могу да реализују:

– У прво време, боравак у баштама дође као психолошка терапија.

Све три се уз осмех – наравно, ништа не замерајући – присећају да су неке од “ученица” наопако садиле арпаџик. Далида, која је по струци текстилна радница, каже да се напредак види већ после неколико месеци.

Код свих недоумица консултују проф. Бранку Лазић са Пољопривредног факултета у Новом Саду, која је од почетка укључена у све пројекте Удружења. Тако у башти на северу Бачке расте и чичока, биљка чији је плод веома делотворан за дијабетичаре, као и невен и рузмарин, а у пластеницима се башкари, наравно, сомборска паприка.