Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У петак, 22. фебруара 2013., у 11h у просторијама hотела Метропол у Београду, биће представљени налази истраживачког пројекта ”Јаз у зарадама између жена и мушкараца”. Поред двоје аутора ове анализе, Соње Авлијаш и Марка Владисављевића, истраживача при Фондацији за развој економске науке (ФРЕН) из Београда, на представљању ће говорити и Асја Варбанова, шефица канцеларије UN Women у Србији, као и др Марија Бабовић, председница организације SeConS и ванредна професорка на Одељењу за социологију Филозофског факултета, која ће се осврнути на нове податке о разликама у зарадама жена и мушкараца и њиhов значај за доносиоце одлука.

Анализом података који се прикупљају путем редовног истраживања Анкете о радној снази, утврђено је да су запослене жене у Србији квалификованије, али да и поред тога зарађују мање од мушкараца (на сваких 100 динара које заради просечан запослени мушкарац, просечна жена заради 96,7 динара).

Аутори анализе закључују да је у Србији, као и у Македонији и Црној Гори – анализа јаза у зарадама рађена је и за ове две земље – присутан тренд супротан оном који се јавља у развијеним земљама. Наиме, пошто су запослене жене квалификованије, када се јаз – који у Србији износи 3,3% – коригује, односно када се упореде жене и мушкарци са истим особинама везаним за тржиште рада, јаз се повећа – у Србији на 11%.

Кориговани јаз обично се тумачи као последица дискриминације, поготово оне које делује тако да се женама мање вреднују исти ниво образовања или степен квалификација, или се мање вреднују занимања у којима су оне више заступљене. Анализом је утврђено да се у Србији присуство коригованог, стварног јаза у зарадама, не може објаснити овом врстом дискриминације, већ да он постоји углавном услед разлика у вредновању такозваних „неопажљивих” особина, нпр. понашања жена и мушкараца на тржишту рада, које послодавци награђују код мушкараца, односно ’кажњавају’ код жена (нпр. жене могу бити мање флексибилне у погледу радног времена или службених путовања због обавеза у породици).

Занимљиво је да је платни јаз изражен и у јавном сектору (7,5%), не само у приватном (11%); иако је најизраженији јаз ипак онај на врху дистрибуције зарада у приватном сектору, где су зараде жена 14% ниже од зарада мушкараца.

Ова анализа представља прву свеобухватну, упоредну анализу родног јаза у зарадама, за период пре и после светске економске кризе у три земље Западног Балкана. Сви налази наћи ће се у заједничкој публикацији коју ће ФРЕН објавити у марту 2013. Издавање ове публикације, као и цео истраживачки пројекат, подржала је Швајцарска агенција за развоји и сарадњу (SDC), преко Регионалног програма подршке истраживањима у области друштвених наука (RRPP), којим координише Универзитет у Фрибургу.

Новинари заинтересовани да прате овај догађај треба да дођу у петак, 22. фебруара 2013, у 11:00 часова, у хотел Метропол, Булевар Краља Теразије 3/I спрат. За више информација можете контактирати Александра Радивојевића из ФРЕН-а на e-mail: office@fren.org.rs или путем телефона: 011 3021 069.

ФРЕН је један од водећих економских истраживачких центара у Србији, који делује при Економском факултету Универзитета у Београду.

UN WOMEN, Агенција УН за родну равноправност и оснаживање жена, у оквиру пројекта “Унапређење економских и социјалних права жена у Србији”, настоји да допринесе искорењивању родно засноване дискриминације на тржишту рада и радном месту, и интегрисању родне перспективе у јавне политике и буџетске процесе, како би се обезбедила једнака економска и социјална права за жене у Србији.