Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Насиље над старима и даље један од највећих проблема друштва

Објављено 15.06.2017.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Александар Вулин 15. јуна је изјавио да се у протеклих пет година број пријава насиља над старим особама повећао за 153 одсто, при чему се највећи број њих односио на физичко и психичко насиље.

Вулин је, отварајући конференцију „Злостављање старијих – шта даље, како спречити?“ поводом обележавања Међународног дана борбе против насиља над старијима, изнео податак да је центрима за социјални рад током прошле године пријављено 23.218 случајева породичног насиља, од чега је 3.050 случајева насиље над старима.

Када је у питању насиље у породици, у протеклих пет година се број пријава повећао за 149 одсто, а када је реч о насиљу над старима, тај број је већи за 153 одсто, навео је он.

Центри за социјални рад су, како је истакао, у свих 3.050 случајева насиља над старима пружили некад материјалну, некад психолошку, некада правну помоћ, при чему је у 38 случајева подигнута кривична пријава против насилника, а у осам случајева је затражена мера изрицања обавезног лечења починиоца насиља.

Министар је позвао све који су изложени насиљу да то пријаве, јер, како је истакао, нико не сме да прихвати насиље као нешто што му припада.

Нема теже ствари него пријавити да сте изложени насиљу од стране свог детета и због тога се ћути, упозорио је он, затраживши и од јавности да се више укључи у решавање овог проблема.

Вулин је указао на то да је Министарство покренуло кампању и 2017. годину је означило као годину међугенерацијске солидарности, најавивши да ће и путем медија, односно видео-спотова, покушавати да мобилише јавност да се супротстави насиљу у породици, а посебно када се оно чини над старима.

Он је додао да ће Министарство врло брзо, по формирању нове владе, основати Савет за бригу о старијима, за шта је предлог већ сачињен и о њему ће Влада одлучивати на некој од наредних седница.

Вулин је изнео и податак да у Србији живи милион и 328.841 особа старија од 65 година. Од свих њих 84 одсто прима пензију, остали или примају пензију из неког другог система – рад у иностранству, имају имовину, или живе у домаћинству где бар један члан има пензију.

Веома мали број људи је без икакве пензије и то је на светском нивоу веома добар резултат, нагласио је министар, уз напомену да је то последица времена у којем је била висока запосленост, када смо имали однос седам радника на једног пензионера, и када су се доприноси уплаћивали.

Председник Црвеног крста Србије Драган Радовановић рекао је да без обзира на то што се последњих година више говори о овом феномену, злостављање старијих и даље остаје велики јавно-здравствени проблем и један од последњих друштвених табуа који није у довољној мери препознат.

Вулин је потом на конференцији “Насиље оставља трајне модрице на души“, којом је започета кампања “Зауставимо насиље и дискриминацију над старијим женама“, рекао да су центри за социјални рад установили да је од свих пријављених случајева насиља над старијим особама у прошлој години, 65 одсто било над старијим женама.

Један од узрока јесте њихова ниска економска снага у поодмаклим животним годинама, рекао је министар, наводећи податак да од жена које трпе насиље свега девет одсто има завршену средњу школу, а да највећи број њих има основну или нема никакву школу.

Директор Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић истакла је да је, према последњем попису, више од 720.000 жена старијих од 65 година, а да је један од проблема са којим се оне суочавају и проблем насиља.

На жалост, најчешће су починиоци насиља најближи сродници, односно, пружаоци неге, рекла је Пауновић и додала да је од 38 жена убијених прошле године 11 старије од 65 година.

Према њеним речима, то потврђује колико је овај проблем изражен, а колико се о њему мало говори у јавности.

Важно је да се кампања која се покреће данас дешава у оквиру глобалне кампање Владе Србије „Искључи насиље“, која промовише основну вредност сваког друштва, а то је нулта толеранцију на сваки вид насиља, рекла је она.

Надежда Сатарић из Удружења Амитy рекла је да живимо у демографски старој земљи, у којој данас готово сваки пети становник има 65 и више година.

Она је указала и на то да сва доступна истраживања потврђују распрострањеност појаве насиља над старијима, посебно над старијим женама.

Зато је данас тежиште стављено на старије жене које доживљавају вишеструке облике дискриминације и три пута су чешће жртве насиља од старијих мушкараца, рекла је она, додајући да насиље над старијим женама не само да штети њима, већ и њиховим породицама и заједницама.

Извор: www.srbija.gov.rs

***

Образовање младих кључно за превенцију насиља над старијима

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић оценила је да кључни сегмент превенције насиља над старијим особама треба да буде образовни систем у коме ће се млађе генерације одгајати у духу међугенерацијске солидарности и толеранције. Повереница је у саопштењу поводом 15. јуна, Међународног дана борбе против насиља над старијим особама, навела да је та врста насиља присутна у нашем друштву али и да најчешће остаје сакривена у оквиру породице.

„Године не смеју да буду препрека за достојанствен и безбедан живот. Да би се старији заштитили од злостављања и насиља, веома је важна стална едукација запослених у систему социјалне и здравствене заштите, полиције, правосудног система“, навела је повереница.

Она је додала да значајну улогу у спречавању насиља над старијима има цивилни сектор који, по њеним речима, посебну пажњу треба да посвети активностима за смањење социјалне искључености и изолације старијих особа, као факторима ризика од насиља.

По резултатима недавног истраживања институције повереника, скоро половина испитаних који имају 85 или више година, суочена је са отежаним приступом здравственим установама а скоро трећина старијих од 75 година суочава се са баријерама приликом кретања улицом, коришћења јавног превоза или јавних површина.

Дан борбе против насиља над старијима први пут је у свету обележен 15. јуна 2006, а иницијатор његовог обележавања била је Међународна мрежа за превенцију насиља над старијима (INPEA).

У Србији је први пут овај датум обележен 15. јуна 2007. на иницијативу Црвеног крста Србије и мреже „ХуманаС“ и од тада се сваке године обележава у сарадњи јавног и цивилног сектора.

УН су 19. децембра 2011. званично препознале злостављање старијих као јавно-здравствени и социјални проблем а 15. јуни као Дан борбе против насиља над старима је уврштен у календар УН.

Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]