Влада Републике Србије
Пишу: Бојана Митрићески Анђелковић и Слађана Јовић (Блог о социјалном укључивању)
Константан технолошки развој намеће сталну потребу за унапређењем образовне технологије на свим нивоима. Појава рачунара и других савремених наставних средстава неминовно води ка променама које повећавају квалитет наставног процеса. Целокупан процес осавремењавања наставе условљен је поседовањем и коришћењем одговарајућих наставних средстава, опреме и уређаја. Данас се знање увећава великом брзином, што захтева прихватање и увођење нових облика, метода и средстава учења. Превазиђена је настава у којој се користи само табла и креда. Да би настава била што ефикаснија прибегава се употреби нових мултимедијалних наставних средстава, која задовољавају савремене дидактичко-методичке принципе реализације наставе. Повећањем квалитета образовања пружају се могућности стицања потребних знања и развијања способности ученика, које ће примењивати у даљем школовању и раду. У настави где су уведена савремена наставна средства остварује се већа интерактивност, ангажовање и мотивисаност код ученика, што води побољшању коначних исхода учења.
Наставна средства су посредник између ученика и света у којем живимо и за циљ имају стицање знања. Постоје многе дефиниције наставних средстава. Једна од њих која делује најприхватљивије гласи: „Наставним средством можемо сматрати само оно чиме се потпомаже разумевање, усвајање и интерпретација садржаја наставе учења.” (Симеуновић, Спасојевић, 2004) Поред наведене, постоје и друге дефиниције наставних средстава. „Наставна средства су сви они предмети, модели, макете, цртежи, слике итд. који су одабрани и /или произведени за потребе наставе.” (Боковљев, 1998)
Представљамо вам наставно средство које смо осмислили и користили на часовима хемије и географије, како би ученици/е на најбољи начин усвојили знања о Земљиној кори – литосфери. Литосфера је изграђена од стена различитог изгледа, састава, боје, отпорности, начина и времена постанка. Према начину постанка стене се деле на магматске, седиментне и метаморфне. Тако су их и ученици изучавали.
Период наших активности састојао се из три дела. Прво смо организовали излете где смо на терену прикупљали узорке стена. Излети су организовани на неколико локација у Србији.
Други део активности односио се на класификацију стена и препознавање. Стене су разврстане према пореклу и структури.
Међу магматским стенама издвојили смо дубинске (гранит, габро, сијенит, диорит, периодит) и површинске (андезит, базалт, дацит, риолит, трахит), међу седиментним кречњак, креду, песак, глину, пешчар и угаљ, а међу метаморфним кречњак од кога настаје мермер и гранит чијим преображајем настаје гнајс.
Трећи део активности је био у школској хемијској лабораторији, где су ученици/е одређивали хемијски састав прикупљених стена. Свака стена добила је своју хемијску формулу која описује њен састав. Ово је тема коју су обрадили ученици/е осмог разреда на часу када су учили наставну јединицу соли.
Као помоћно едукативно средство у циљу бољег приказа, меморисања и упоређивања ученици/е су израдили две интерактивне мапе: мапу света (1) мапу Србије (2), на којима су представљена рудна налазишта кобалта, гвожђа, никла, бакра и угља. Упоредни поглед на ове интерактивне мапе омогућава сагледавање распореда рудног богатства одабраних руда у нашој земљи и свету. Мапе су израђене уз помоћ лед диода и прекидача који су повезани и праве струјно коло које на потисак прекидача пали лампице и обележава положај одређене руде на карти. Када се покрене прекидач пали се лед диода одређене боје која сигнализира рудна налазишта за одређену руду. Свако налазиште има одговарајућу диоду у боји, а руде означене истим бојама на обе мапе омогућавају поређење распострањености руда у свету и на територији наше државе. На овај начин ученик/а има визуелну синхронизацију са мапом. Сам процес изреде мапе је био примена физике, технике и уметности кроз мануелни рад на додатним часовима током продужениог боравка у школи током једносменског рада.
Ученици/е са тешкоћама у учењу су учествовали у изради мапа креирајући њихов изглед. Ученик са слабовидим могућностима давао је сугестије које боје и лампице да се одаберу адекватно визуелном утиску који треба да оставе када сјаје и омогуће повезивање руда и налазишта. Боје руда су се уклапале са бојама лампица и синхронизовале на обе мапе. Одабир руда које ће се приказати урадили су ученици/е према њиховој заступљености на територији, важности руда за прераду и њихове експлоатације. Процес израде је био високо мотивишућ и инспиративан рад где су ученици/е радили у тиму, сагледавајући потребе наставних области које се изучавају и могућности ученика/ца да дају свој допринос раду. Ученици који су по природи живахнији нашли су се у улози наставника и предавача и показивали су другим ученицима како се рукује интерактивним мапама, а креирали су и квиз знања.
Овакав вид рада је усмерио пажњу ученика/ца на тему и помогао да брже памте и повежу више тематских целина из различитих предмета. Ученици са тешкоћама у учењу су показали велико интересовање за додатни рад на мапи, практичну демонстрацију положаја руда и повезивање наученог. Показујући примере из колекције стена и минерала, научили су да повезују боје, структуру и називе са елементима из таблице периодног система. Најбрже су научили да представе примере руда које су сами пронашли, а колекција стена је уз постојеће школске примере добила велики број примера нових минерала и руда.
Повезивање различитих метода рада показује како настава добија на квалитету и превазилази тешкоће недостатака пажње код хиперактивне деце као и на који начин олакшава приказ код деце са другим тешкоћама у учењу, а посебно у датом примеру код слабовиде деце или деце са недовољно развијеном перцепцијом са повезивање. Развој наставног процеса ће у будућности бити усмерен ка развоју различитих наставних средстава: дигиталних, визуелних, мануелних или звучних, као и повезивању различитих наставних средстава, који ће процес учења прилагодити потребама свих чланова друштва и у томе је њихова кључна вредност.
Литература
- Симеуновић, В, Спасојевић, П. (2005): Савремене дидактичке теме: нацрт за савремену дидактичку концепцију и стратегију наставног рада у основној школи. Бијељина: Педагошки факултет.
- Баковљев, М. (1998): Дидактика. Научна књига, Београд
———-
Текст „Наставна средства за укључивање свих ученика и ученица” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Бојане Митрићески Анђелковић и Слађане Јовић можете прочитати овде.
Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.
pdf [3 MB]
Оставите коментар