Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Национални просветни савет покренуо је израду Праваца развоја образовања у Србији који ће бити полазни оквир будуће Стратегије развоја образовања и део укупне развојне политике Србије до 2020. године. Документ ће бити финализиран до краја јуна месеца 2010. године.

Израда Праваца развоја образовања је једна од основних функција НПС. Форимарана је и почела је са радом стручна комисија из реда чланова НПС, којој стручну помоћ у изради документа пружа стручњак за образовну политику  проф. др Иван Ивић, чији рад подржава Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва / Кабинет потпредседника Владе за европске интеграције. Комисија је започела свој рад и у досадашњем раду је израдила почетну скицу општег оквира унутар кога ће се радити на том документу. Чланови комисије из НПС су проф. др Десанка Радуновић, председник, проф. др Драгица Тривић, др Весна Ђукић, Наташа Стојановић, проф. др Љубомир Поповић, Марина Аризановић, проф. др Љубомир Коцић и др Ана Пешикан.

НПС Правце развоја образовања и Стратегију развоја образовања третира као две фазе у изради дугорочне политике развоја образовања у Србији (Правци као прва фаза а Стратегија као друга), односно два повезана документа од прворазредног националног значаја у којима ће бити дефинисани стратешки циљеви и приоритети у развоју образовања у Србији. Стратегија развоја образовања у Србији виђена је као један од кључних чинилаца укупног развоја Србије и треба да буде повезана са другим стратешким документима Републике Србије.

У процесу израде Праваца развоја образовања НПС види велику улогу партнера, односно предвиђа консултације са: а) државним институцијама у области образовања (Министраство просвете, Савет за стручно образовање и образовање одраслих, Национални савет за високо образовање, покрајинске институције образовања у Војводини, Завод за унапређивање образовања и васпитања, Завод за вредновање квалитета у образовању); б) научним, стручним и културним  институцијама, универзитима, САНУ, стручним друштвима; ц) другим друштвеним чиниоцима који су повезани са образовањем: (привредним коморама, удружењима грађана и удружењима послодаваца, синдикатима у области образовања, Сталном конференцијом градова и општина, црквама, политичким странкама.

Циљ Националног просветног савета је да будући Правци развоја образовања буду сагледани кроз све захтеве које различите Владине политике/стратегије имају према сектору образовања, кроз међународне обавезе као и кроз стандарде ЕУ.

НАЦИОНАЛНИ ПРОСВЕТНИ САВЕТ РАДИ НА ДЕФИНИСАЊУ

НАЦИОНАЛНИХ ИНДИКАТОРА ОБРАЗОВАЊА

Током марта месеца 2010. године у оквиру Националног просветног савета формирана је и почела је са радом стручна комисија која ће радити на дефинисању националних индикатора образовања према којима ће НПС извештавати Народну Скупштину и јавност о стању у образовању.

Чланови комисије из НПС су проф. др Бранислав Ђурђев, председник, мр Бодин Старчевић, Мирјана Ћирић, Мирјана Илић и проф. др Бора Кузмановић, и Даница Бојић, представник Уније средњошколаца Србије.

Стручну помоћ у дефинисању индикатора НПС-у пружиће стручњак за образовну политику, доц др. Александар Бауцал, чији рад подржава Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва / Кабинет потпредседника Владе за европске интеграције.

Како тренутно у Србији не постоје јасно дефинисани национални индикатори образовања а већина индикатора на ниову ЕУ се код нас не прати, чланови НПС  су се у протеклом периоду упознавали са механизмима за праћење образовања на нивоу ЕУ.

Дефинисање националних индикатора образовања побољшаће функцију надзора Националног просветног савета и хармонизацију механизама извештавања са европским трендовима што ће допринети усклађивању нивоа образовног система са европским принципима и вредностима.