Влада Републике Србије
Пише: Марко Станковић (Достигнућа младих у Србији / Junior Achievement Serbia, Блог о социјалном укључивању)
Замислите да се налазите у просторији са 100 средњошколаца, од којих скоро све видите први пут. Пред вама је један задатак, непознати тим, и свега пар сати да осмислите решење и презентацију. До јуче ваш највећи проблем је био то што нисте лепо спремили неки контролни задатак, а данас се први пут сусрећете са правом тремом, страхом од презентације пред више од 100 људи, али и са неком позитивном енергијом у жељи да успете у том изазову. Тако је изгледао мој први сусрет са програмима које спроводе Достигнућа младих у Србији. Након узбудљивог и динамичног дана осећај задовољства је био већи јер смо успели да обезбедимо треће место и пласман на Национално финале, које је следило у фебруару. Не памтим да сам неко такмичење више ишчекивао.
Нови тим, нови изазов, нове анегдоте. Незаборавна два дана која су била крунисана освајањем првог места. Мојој срећи није било краја. Сећам се да сам само послао поруку девојци: “ПРВО МЕСТО!!!!!!!” И наставио да уживам у вечери. Тада сам веровао да је то мој највећи успех, а данас схватам да је то била невероватна прилика која ми је отворила многа врата у животу.
На моју срећу, путовање се ту није завршило. Април месец, сада већ добро позната екипа са такмичења продужила је до Црне Горе на Пословни изазов Западног Балкана са вршњацима из Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе. Био је то невероватан викенд са феноменалним људима. Знате да сте на правом месту када, после напорног дана, са људима које сте недавно упознали проведете целу ноћ на плажи. И дан данас, када чујем песму “Да л’ си икада мене вољела”, сетим се викенда који ће ми увек остати у памћењу.
Након свих путовања, уследио је позив да се придружим Алумни клубу Достигнућа младих, који чине бивши полазници свих програма, а који су завршили средњу школу. Указала ми се прилика да видим како је то бити са друге стране. Тада сам схватио колики је значај бити део једног таквог тима. Долазили смо из различитих градова, са различитих факултета, имали смо различита интересовања, али нас је све повезивала подједнака жеља. Жеља за успехом, напредовањем и пре свега дружењем. Тимски дух и даље јача, а сваке године све више људи се укључује у нашу мрежу.
Од мог активирања па све до данас, присуствовао сам на много такмичења и догађаја, обишао многе градове попут Сарајева, Загреба, Сомбора, Крагујевца, Вршца… Дружио се и радио са колегама из целе Европе. Поред пријатеља које сам стекао, нових профилних слика на фејсу, понеког сувенира, понео сам и доста драгих успомена.
Да ли бих иначе имао прилике да преноћим у велелепном, а наизглед недовршеном хотелу надомак Лесковца и да се осећам као да сам гост Кјубриковог Оверлук хотела? Тешко. И не, нисам погледао шта је у соби 237.
Никада не бих сазнао да је један од најлепших градова заправо Сомбор. Не бих упознао душу Сарајева, где најбоље звуче Индекси силазећи низ степениште у Прушчаковој улици. Где имате локал који личи на антикварницу, у којем док пијете кафу можете прочитати наше новине из 60-их година прошлог века.
А наравно највећи број анегдота везујем управо за људе. Научио сам да су најбоља путовања возом, где можете да попијете најбоље пиво у Београду, које вицеве треба знати за сваку прилику, шта радити када замените пасош са неким у иностранству, значај речи „водопад“ и где увек могу да нађем екипу за дружење. Замислите, само због једног познанства моја љубав према филмовима достигла је потпуно нови ниво. Наиме, када је Давид, члан наше мреже ког сам такође упознао на једном од такмичења, уписао режију на ФДУ, имао сам прилику да још једном видим како то изгледа иза сцене, у овом случају који је процес у питању приликом креирања филма. Незванично сам добио титулу “Најбољег економисте међу клаперима и најбољег клапера међу економистима”! На недавно завршеном филму опробао сам се и у улози продуцента, тако да следећи пут кад помислите: “Шта ради економиста на сету?”, биће вам потпуно јасно да је све могуће.
Овакве ствари нећете моћи да видите негде на интернету, морате их доживети лично и наћи неке специфичне моменте само за вас. Онда напредујемо, стичемо ширину и задовољнији смо собом. Управо могућности које сам добио су ме мотивисале да што више пружим алумни мрежи. Ове године, као Национални координатор имао сам два велика циља која сам желео да остварим са осталим члановима мог тима.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар