Влада Републике Србије
Србија се по количини произведеног комуналног отпада по глави становника, уз Пољску и Румунију, налази на дну листе европских земаља. Са друге стране, највећи део отпада у Србији се одлаже на депонијама, рециклира се само веома мали део, а компостирање и природно разлагање отпада или његова употреба за добијање енергије у Србији се не примењују, показује истраживање европске статистичке агенције Еуростат.
Просечни износ отпада по глави становника у Еврпској унији износио је у 2017. години 487 килограма. То је само незнатно више него годину дана раније, када је износио 486 килограма, показује најновије истраживање Еуростата. Количина отпада достигла је најнижу тачку 2014. године, са 478 килограма, и од тада је константно у благом порасту.
Укупно у тонама, у ЕУ је у 2017. години направљено 249.238.000 тона отпада, од тога највише у Немачкој, 52.342.000 тона. У Србији је произведено 2.150.000 тона отпада, показало је истраживање које је поред земаља ЕУ обухватило и земље кандидате за чланство и Швајцарску.
Колична отпада по особи варира од земље до земље, па је тако у пет земаља ЕУ у 2017. години премашила 600 килограма по особи. То су Данска са 781 килограмом, Кипар са 637, Немачка са 633, Луксембург са 607 и Малта са 604 килограма кућног отпада по становнику.
Са друге стране, три су земље у којима је у 2017. години произведено мање од 350 килограма отпада по глави становника, и то су Пољска са 315 килограма, Србија са 306 и Румунија са 274 килограма отпада.
У ЕУ се од просечних 487 килограма отпада на неки начин обради 480 килограма, од чега се велики део користи за поновно добијање сировина или енергије, или се отпад, ако је у питању органски, компостира и природно разлаже.
У ЕУ је 2017. године у просеку 30% отпада рециклирано, 17% компостирано, 28% спаљено, од чега је највећи део искоришћен за добијање енергије, а 24% комуналног отпада је ускладиштено на депонијама.
У Србији ситуација је другачија, пошто је од произведених 306 килограма отпада, обрађено само 257 килограма, од којих је чак 256 килограма завршило на депонијама, а један килограм по особи искоришћен за добијање секундарних сировина.
У региону, у БиХ су у 2017. години произведена 352 килограма отпада по особи, у Македонији 366, у Хрватској 416 килограма, Албанији 436 килграма, док за Црну гору нема нових података, али је та количина у 2016. години износила 518 килограма.
У третману отпада предњачи Хрватска, са обрађених 399 килограма, а по искоришћености отпада за добијање сировина истичу се поново Хрватска, и Албанија, са 89, односно 76 килограма рециклираног отпада од укупне количине.
У Хрватској се, према подацима Еуростата, као јединој земљи региона спроводи и компостирање и растакање органског отпада, а иначе је за земље Балкана карактеристично да убедљиво највећи део отпада заврши на депонијама.
Истраживање Еуростата показује да су највећи произвођачи отпада у Европи уједно и највреднији рециклери. Тако Немачка, на 633 килограма произведеног отпада, за секундарне сировине рециклира 311 килограма, а још 117 килограма се превара у компост.
Данска рециклира 213 килограма отпада, Швајцарска 217, Норвешка 216 килограма, а Словенија, која је 2017. године произвела 471 килограм отпада по особи, рециклирала је 199 килограма.
У Словенији су додатна 73 килограма отпада компостирана, а у том начину збрињавања отпада у Европи предњачи Аустрија са компостирана 182 од укупно 570 килограма отпада у 2017. години.
Извор: EURACTIV.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар