Грађанима је потребан пасош за прелаз граница, док вирусима, бактеријама и заразним болестима то није потребно, речено је у ЕУ инфо центру, на брифингу за новинаре о преговарачком поглављу 28 – Заштита потрошача и здравља у оквиру програма Правна подршка преговорима (PLAC II).
Николас Бизел из Делегације Европске уније (ЕУ) у Србији оценио је да медији играју важну улогу у праћењу процеса приступања Србије ЕУ.
Поглавље 28 подељено је на два дела и тиче се заштите потрошача и заштите јавног здравља, а Бизел је истакао да је циљ подизање квалитета живота потрошача.
“Хармонизација правила о заштити потрошача треба да омогући проток роба са истим стандардима безбедности и квалитета, а у области јавног здравља”, наводи Бизел, “регулишу правила у области спречавања преносивих болести, материја људског порекла, као и превенцију злоупотребе дрога, дувана, алкохола”.
Драгана Радојчић из Министарства за европске интеграције оценила је да је после успешног скрининга стигао позив Србији да припреми преговарачку позицију, што је току, због чега је незахвално коментарисати када би поглавље 28 могло бити и отворено.
Према њеним речима, подршка у виду програма Plac II (Правна подршка преговорима) зато је у овом тренутку добродошла.
Државни секретар у Министарству здравља Мехо Махмутовић предочио је да су људима потребни пасоши за прелаз граница, док вирусима, бактеријама и заразним болестима то није потребно.
Од 35 преговарачких поглавља, област здравља је заступљена у 20, док у самом поглављу 28 има 17 области која се тичу јавног здравља, рекао је Махмутовић.
Од 2000. године Европска унија је у систем здравства уложила 150 милиона евра, што је највећа помоћ коју је било која држава добила, речено је на брифингу за медије “На путу ка ЕУ – Поглавље 28”.
Махмутовић је рекао да је незахвално говорити о новцу који је потребан за систем здравства у процесу европских интеграцја, подсећајући шта је све учињено у сарадњи са ЕУ, али и из сопствених средстава.
Оно што је слаба тачка нашег здравственог система је, рекао је он, што грађани немају навике превентивних прегледа, а имамо скрининге за рак дебелог црева, дојке, грлића материце, док се до краја године очекује и скрининзи за дијабетес и ментално здравље.
Правни саветник за европско законодавство о здравству и заштиту података Генералног директората за истраживање и Европског савета за истраживање у Бриселу Тобијасн Шулте Ин Ден Бојмен рекао је да ЕУ не даје стриктне смернице колико је потребно издвајати за здравствени систем.
Издвајања по глави становника су другачија у државама ЕУ, рекао је он и навео пример Немачке, која за финансирање здравственог система 82 милиона становника издваја 450 милијарди евра, или 6.000 евра по глави становника.
Извор: euinfo.rs
Оставите коментар