Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Систем инклузивног образовања у Србији даје резултате јер све већи број деце са инвалидитетом или из угрожених средина добија могућност да учи и повезује се са вршњацима, оцена је UNICEF-а. Међутим, како је речено на скупу о инклузивном образовању 2. новембра, посао је далеко од завршеног, па тако основну школу заврши 94% деце, али само 69% Рома. Према доступним подацима, више него сваки 10. средњошколац са потребом за подршком у учењу напусти школу, а то важи и за децу са лошим социјалним условима. Министар просвете Срђан Вербић рекао је да за пун резултат система инклузивног образовања недостаје новац како би се ангажовало довољно мотивисаних наставника и сарадника.

Директор UNICEF-а у Србији Мишел Сен Лот оценио је да процес инклузивног образовања даје видљиве резултате.

“Према последњим подацима дошло је до повећања процента деце са тешкоћама у развоју која се уписују у редовне школе, до повећања процента ромске деце и деце са инвалидитом која уче упоредо са својим вршњацима. Са њима склапају пријатељства, снаже своје знање и осећај припадности заједници”, казао је он.

Директор UNICEF-а у Србији навео је да и даље постоји велики јаз када је реч о равноправности. Према његовим речима, анкета из 2014. године показала је да 50% деце из опште популације похађа предшколско образовање, али је у угроженим категоријама тај удео нижи, а то се преноси и на више степене образовања.

“За најсиромашније тај проценат износи 9%, док за ромску децу из неформалних насеља тај проценат износи шест одсто. Стопа уписа у Основне школе за општу популацију износи 97%, за ромску популацију 69%. Стопа завршавања основне школе за општу популацију 93, а за децу из ромске популације 64%” навео је он.

Према подацима UNICEF-а, средњу школу похађа 89% деце узраста од 14 до 18 година, 3% основну школу, док преосталих 8% не иде у школу. Међу ромском популацијом 22% похађа средњу школу, 14% је у основној школи, а 64% не иде школу.

Код Рома је велики јаз између девојчица, којих 15% похађа средњу школу и дечака – 28%, као и између деце најсиромашнијих домаћинстава где 5% похађа средњу школу и најбогатијих где тај удео расте на 40%.

Други национални извештај о социјалној инклузији показао је да се велики број деце из социјално нестимулативних средина, што се пре свега односи на оне из екстремно сиромашних породица, из сиромашних ромских породица или из изолованих планинских места, исписује у неким преломним разредима. Тако се у петом када почиње предметна настава исписује 11% ученика укључених у инклузивни програм, односно којима је потребна подршка, исписују, а 8% понављају разред. Стопа је 15,4% за децу из социјално нестимулативних средина.

У прва два разреда средње шоле 13% ученика с тешкоћама у учењу се испише из разреда, а у првом разреду средње школе испише се више него сваки 10. ученик из социјално нестимулативних средина.

На скупу су уручене награде за најбоље примере подршке деци и ученицима из осетљивих група у образовању.

Округли сто организован је као део пројекта “Унапређивање образовања у Србији кроз развој Мреже подршке инклузивном образовању” који реализује Мрежа инклузивног образовања и Министарство просвете, науке и технолошког развоја у партнерству са UNICEF-ом.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић изјавио је на скупу да није задовољан што се у Србији и даље прича о инклузивном образовању као о посебном виду образовања, а не као о образовању за све.

“Када говоримо о инклузивном образовању говоримо о квалитетном образовању за све, које уважава личност детета. Да пронађемо његове понцијале и да их максимално искористимо”, рекао је Вербић отварајући округли сто ‘Политике и пракса инклузивног образовања у Србији.

Он је рекао да добар део одговорности за “спорост у променама у инклузији” у образовању сноси Влада Србије, јер се суочава са тешком економском ситуацијом.

“Знамо да би требало да имамо више људи који би били подршка инклузивном образовању, као и уопште образовању али то не можемо да реализујемо. Не можемо да запослимо по два учитеља у одељењу, нити више сарадника. Надам се да ћемо то ускоро моћи. Од онога што урадимо у најранијем образовању, у највећој мери, зависи да ли ћемо имати мотивисане људе који су препознали шта могу”, навео је Вербић.

Он је навео да би примери добре праксе требало да постану већински.

“Биће ми још веће задовољство када примера добре праксе буде толико много да нећемо моћи да поделимо било какве награде, када ће то бити пракса и када ћемо се бавити примерима лоше праксе и гледати како и њих да исправимо. Ја се надам да ћемо ускоро доћи до тог нивоа”, навео је Вербић.

Он је истакао да је циљ да инклузија буде укључивање у друштво, као и да запошљавање тих младих људи буде унапређено.

Према подацима из Извештаја о инклузији, Србија генерално гледано касни за ЕУ по питању образовања. Тако је у ЕУ 91,7% деце од 4 године до обавезног образовања укључено у предшколске програме, а у Србији у 2013. је тај удео био 54,8%. Циљ ЕУ за 2020. је 95%, а у Србији 80%. У податке о ЕУ није укључена Хрватска.

У Србији је око дупло више ученика са ниским нивоом читалачке писмености него у ЕУ. Према скали међународног PISA тестирања, у ЕУ 18,6% има оцену испод два, а у Србији 33.2% за читалачку писменост, док су за математичку и научну проценти и нешто виши.

У Србији је 2013. нешто мање од сваке пете особе између 30. и 34. године завршило високо образовање, а у ЕУ 34,6%. Циљ до 2020. је 38,5% у Србији и 40% у ЕУ.

У узрасту од 18 до 24 године у ЕУ је 13,5% прекинуло школовање, укључујући и обуке, а у Србији је тај удео 25,3%.

И програме доживотног учења укључено је 8,9% у ЕУ и 3,5% грађана Србије. Циљ Србије од 7% до 2020. је више него два пута мањи него циљ ЕУ, који износи 15%.

Извор: Бета и С.В., преузето са www.euractiv.rs