Неизвесност након затварања границе : Инклузија

У Србији се 15. септембра, пошто је Мађарска затврорила границу и пооштрила прописе, углавном чека да се види како ће се ситуација даље развијати. Од тога ће зависити и организација даље помоћи као и решавања питања статуса миграната који ће се дуже задржавати у Србији или бити враћени на њену територију. Избеглице за сада радије чекају на граничним прелазима него у прихватним центрима на северу земље, и нема информација да су промениле путању ка ЕУ. Србија је најавила да неће пристати на масовно враћање избеглица из Мађарске које није у складу с прописима.

На граничном прелазу Хоргош, који је затворен са мађарске стране, 15. септембра око поднева налазило се, према информацијама Високог комесаријата УН за избеглице (UNHCR), око 700 избеглица, док је прихватни центар у Кањижи био празан, пошто “сви хрле према граници”.

“Људи још увек чекају на Хоргошу, мада је затворен. Људи чекају, не знају шта да раде јер је до негде касно у ноћ Мађарска још прихватала избеглице. Сада не знамо како ће ићи даље. Сви чекају да виде шта ће бити”, рекла је за Бету портпаролка UNHCR-а Мелита Шуњић.

Она је рекла да је људи на том прелазу све више, као и да се ситуација мења из минута у минут.

Мелита Шуњић је рекла да UNHCR доставља избеглицама храну, воду и ћебад, а да ће од развоја ситуације зависити да ли ће држава морати да предузме кораке на збрињавању избеглица на самој граници.

Упитана какав ће сада бити правни статус избеглица у Србији, односно да ли ће морати да поднесу захтев за азил због дужег боравка у Србији, она је рекла да је то питање за српске власти, односно да је на њима да одлуче како ће реаговати.

“Ако се иде само по слову закона, они у року од 72 сата морају поднети захтев за азил. Али, Србија је до сада показала доста флексибилности, доста хуманости, па се надамо да ће се и за то наћи решење”, рекла је портпаролка UNHCR-а.

Мелита Шуњић је рекла да ће прилив избеглица у Србију вероватно остати исти као до сада, наводећи да их је 14. септембра око 2.000 прешло границу у Прешеву. Она је оценила да ће се они пре или касније појавити на граници са Мађарском.

За Србију неприхватљиво враћање избеглица

Српске власти су ставиле до знања да неће прихватати масовно враћање избеглица регистрованих у Мађарској које није у складу са прописима, односно споразумом о реадмисији.

“Уколико желе да их врате, мораће да их врате у Грчку. То је прва земља уласка у Европску унију. Нећемо их примити и по цену да и Србија постави војску на границе”, рекао је 14. септембра државни секретар у Министарству за рад и социјална питања Ненад Иванишевић на семинару о људским правима миграната, избеглица и тражилаца азила у Суботици.

Према изменама закона које су ступиле на снагу 1. августа, Мађарска може да одбије да размотри захтев за азил особама које су дошле из земаља које мађарске власти сматрају безбедним, укључујући Србију и Македонију.

Амнести интернешенал је критиковао ту меру истакавши да ни Мађарска нити било која друга земља не могу да ускратити тражиоцима азила право да се њихов захтев појединачно разматра.

За сада без промене руте

UNHCR је 15. септембра саопштио да нема податаке да су избеглице почеле да користе друге правце за улазак у ЕУ, док су хрватске власти саопштиле да током преподнева није било покушаја илегалних презака границе.

Начелник управе за границу хрватског МУП Златко Соколар изјавио је 15. септембра да постоји реална могућност да избеглице крену према Хрватској, али да у овом тренутку нема покушаја илегалних прелазака.

“Граница са Србијом је у овом тренутку мирна, нема никаквих ванредних догађаја, нити покушаја илегалних прелазака државне границе”, рекао је Соколар за Хрватски радио уз оцену да је мигрантска криза надмашила све процене и да је тешка. Соколар је најавио да ће избеглице које уђу у Хрватску бити регистроване, а потом и збринуте.

По избијању избегличке кризе, хрватски званичници више пута су истакли да Хрватска неће, попут Мађарске, затварати своје границе.

Званичници су поручили да у првом таласу Хрватска може да прими око 3.000 избеглица. Највише смештајних капацитета има у Кутини. У градњи су два прихватна центра за странце у Товарнику и Триљу, који се граде средствима из шенгенског фонда, али се очекује да ће бити завршени тек крајем године.

Засад је забележено неколико појединачних покушаја улазака избеглица, а 14. септембра је потврђено да је у земљу ушло шесторо Сиријаца који су смештени у хотелу Порин у Загребу.

Пошто је Мађарска блокирала пролазак избеглица преко своје територије, надлежне институције у БиХ оцениле су да би избеглице могле кренути и преко БиХ.

Процењује се да је Бијељина једно од могућих места где ће избеглице улазити у БиХ, али да постоји могућност да избеглице крену потпуно новом рутом, преко Косова и Црне Горе, па би том случају у БиХ улазиле код Требиња.

Више информација поражите на www.euractiv.rs