Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Мирослав Павловић за Достигнућа младих у Србији / Junior Achievement Serbia (Блог о социјалном укључивању)

Програм Ученичка компанија у средњој школи „Свети Ахилије“ у Ариљу траје дужи низ година и одликују га добри резултати. Сваке године право да окушају своје предузетничке вештине имају ученици трећег разреда, а ту смо се нашли и  ми – Плантагенет. Претходна школска година је за нас била почетак, испитивање терена за све оно што је уследило ове године.

Прошле године наша ученичка компанија покушала је да вас заслади малином у белгијској чоколади. Ове године хтели смо да то буде нешто другачије. Нешто што ће звучати занимљиво и код нас и у свету. С обзиром да се данас све више потенцира на екологији и органској производњи, уз мало размишљања, синула је идеја за наш нови производ. То су еколошки сетови за узгајање зачинског биља и чајева у кућним условима. Сваки сет садржи потребну количину земље, ђубрива, глинене куглице које задржавају вишак влаге, семе врсте коју желите да узгајате и наравно упутство за употребу. Уколико сте спремни да се забавите, а плод забаве буде користан, ту су и пакети намењени деци уз које од малих ногу уче како функционише природа. Дакле, све што вам је потребно да у вашем дому узгајате нану, камилицу, рузмиран, оригано и друго, а да притом будете сигурни да је здраво и свеже за употребу, налази се у нашем сету.

Пут до националних победника

Знам да сте нестрпљиви да чујете како је било у Луцерну на такмичењу за најбољу ученичку компанију Европе. Одмах ћу вам рећи, Луцерн је прелеп град и тамо су дивни људи и пут којим смо ишли са још сто педесет људи у авиону је изузетно лак, али пут којим је ишао ,,Плантагенет“… Ту у ствари и креће прича. Знате када правите торту, па на њу ставите шлаг и неку лепу декорацију? То што је на врху увек ће пресудити да ли ћемо рећи да је торта лепа или не, зар не? Шта је са укусом, свим потрошеним материјалом и трудом? Ето једног малог поређења како бих вам што верније објаснио како смо то ми путовали. Сви су хтели да помогну, али уз оправдање резултатом. Но, ми смо знали шта желимо и ка чему корачамо. Корачали смо да полетимо, неки од нас и по први пут. Од првог састанка и оснивања компаније, били смо сложни, одлучни, веровали у себе, у групу, постали тим и оправдали своја и туђа очекивања.

Еколошке сетове смо дорађивали, мењали, на њих додавали и са њих уклањали. Од сваког претходног сајма и такмичења ученичких компанија до оног наредног, производ је постајао комплетнији, уређенији, лепши. Добијали смо похвале, али смо усвајали и критике, јер су и оне суштина напретка. Организација Достигнућа младих у Србији, у сарадњи са Економским факултетом у Београду, пред национално такмичење свим компанијама додељује студента-ментора, како би помогли тимовима, пре свега у изради компанијског извештаја. Ми се захваљујемо нашем ментору, Давиду Антонијевићу. Екипу Плантагенет чинили су гимназијалци и није лако некога без икакве основе увести у причу биланса стања, биланса успеха и осталих кључних ставки за функционисање компаније, а које су потребне да се нађу у извештају. Били смо први на регионалном такмичењу, први на националном и заједно са Давидом ,,Плантагенет“ је отпутовао за Луцерн.

У међувремену, између националног такмичења и такмичења у Луцерну, били смо у дводневој посети Београду и посетили компанију МанПоwерГроуп, Научно-технолошки парк Звездара, Социете Генерале банку, и тако додатно проширили знања о економским аспектима пословања. Велике утиске носимо и са пријема у Министарству привреде. На кратко смо се упознали са неким од смерница како градити своју каријеру и које су то кључне ставке у вођењу приватног предузећа или компаније, неке су нам значиле, а неке ће тек. На томе, као и на свакој другој сарадњи и излажењима у сусрет, велико хвала, организацији Достигнућа младих у Србији.

(…)

Текст “Нека врата се отварају на сензор, а нека морате да погурате” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.