Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Вере Јовановић и Стојана Симића на 44. Београдском Ignite-у „УКЉУЧИ СЕ online 9” (9. новембар 2021. године)

До сада смо видели како презентације изгледају с преводом на српски знаковни језик, а ми смо одлучили да наша презентација буде мало другачија: она ће бити на два језика истовремено – на српском знаковном језику и на говорном језику, тако некако изгледају и наше представе.

Ми смо Стојан Симић, плесач савременог плеса, кореограф и едукатор, и Вера, филолог, глумица савременог позоришта, позоришни педагог. Водимо позоришне и плесне радионице, радионице поезије и приче на српском знаковном језику унутар позоришта на знаковном језику.

Како је то све заправо почело? Стојан се савременим плесом бави од 2008. године. Сарађивао је с професионалним плесачима, учествовао у бројним инклузивним плесним представама с професионалним плесним трупама, гостовао широм Србије и у иностранству (стигао је и до Мајамија), освојио је специјалну награду Удружења балетских уметника Србије и учествовао у три кратка филма. Вера се савременим позориштем бави од једне тамо давне године, није важно које. Прошла је кроз бројне радионице са савременим трупама из Србије и из иностранства, играла у више представа, учествовала на разним фестивалима.

Као припадници заједнице глувих, ми смо пожелели да све оно што смо стекли као знање и искуство поделимо са својом заједницом – заједницом глувих, и на тај начин успели смо да спојимо своје две страсти – љубав према савременом позоришту и плесу и љубав према знаковним језицима. Стојан је глува особа и матерњи језик му је српски знаковни језик. Вера је дете глувих родитеља, одрасла у заједници глувих и такође јој је српски знаковни језик један од матерњих језика. За оне који се сада први пут сусрећу с темом знаковних језика, одмах да одговоримо на питање које вам се сада сигурно мота по глави: не, знаковни језик није универзалан – у Србији се користи српски знаковни језик, у Америци амерички, у Хрватској хрватски итд.

Ми смо, дакле, пожелели да сва та искуства доведемо у контекст знаковних језика који су најзначајније обележје културе глувих. Знаковни језици су равноправни с говорним и писаним језицима, али је глувим особама дуго било онемогућено да их користе. У Србији знаковног језика и даље нема у образовању глувих, а он се као језик ипак одржао, што говори о његовом значају. Међутим, бреме тог наслеђа условило је то да је знаковни језик у Србији – српски знаковни језик – био искључен из културног стваралаштва глувих. На пример, у оквиру Фестивала културно-уметничких друштава глувих Србије, који је традиционална манифестација у заједници глувих, једна од категорија у којима се учесници такмиче јесте рецитација. Ту се процењује квалитет изговореног текста, а не уметнички квалитет извођења, ту о знаковном језику нема ни речи.

Тако је настала позоришна школа на српском знаковном језику, у оквиру које је створено неколико инклузивних представа на знаковном језику у којима су учесници имали прилику да се изразе на свом матерњем српском знаковном језику. Рад је, међутим, био отворен и за чујуће особе – у том случају бисмо ангажовали тумача за знаковни језик, како би чујуће особе могле да се укључе. Да појаснимо: глувим особама матерњи језик је знаковни језик, а писани или говорни језик средине у којој живе (у овом случају српски језик) јесте други језик, као што је чујућим особама неки страни језик.

Тај рад је, осим промоције у чујућој заједници, представљао промоцију овог стваралаштва и у оквиру заједнице глувих, дајући прилику да њени припадници кроз уметничке креације освесте могућности свог тако дуго потискиваног језика, али и да нађу инспирацију за самостално истраживање на пољу поезије знаковног језика. Поезија знаковног језика је сада врло распрострањен тренд у заједници глувих широм света и наш рад се у последњих неколико година највише фокусира управо на поезију и приче на знаковном језику. Када кажем поезија и прича на знаковном језику, не мислим на превод писане поезије на знаковне језике, већ на поезију која изворно настаје на знаковном језику.

Урадили смо и две плесне представе у којима су кореографије испреплетене знаковним језиком, у којима је Стојан водитељ радионица и кореограф. Веома је важно то што је ту комуникација између водитеља и учесника директна – на њиховом матерњем језику – па је самим тим рад приступачнији, а учесници су отворенији.

На нашем путу има много препрека, али и много бескрајно лепих креација, увида, уживања. Нећемо одустати од свог сна да наше позориште и српски знаковни језик освоје простор који им припада и да дамо допринос читавој култури, а знамо да тај допринос може да буде веома велики.

Као што сте видели, имамо и групу перкусиониста састављену од наших глувих чланова, али о томе ћемо неки други пут. У ствари, још боље – хајде да се видимо на некој од наших представа, па да разменимо искуства!

***

Београдски Ignite „УКЉУЧИ СЕ online 9“, који су организовали Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана „Србија у покрету“, одржан је 9. новембра 2021. године. Услед епидемиолошке ситуације, девети Београдски Ignite о социјалном укључивању одржан је на online платформи, а његову организацију подржала је Швајцарска Конфедерација.

Циљ овог догађаја био је да кроз петоминутне презентације учесника/ца осветли различите аспекте социјалног укључивања, те да на тај начин укаже на положај рањивих група, као и да појединачним примерима мотивише и подстакне друге да се и сами укључе или покрену сопствену акцију. На тај начин, Ignite већ традиционално настоји да инспирише појединце и појединке да дају свој допринос стварању равноправног друштва за све грађане и грађанке.

Вера Јовановић је глумица савременог позоришта, преводитељка знаковног језика у извођачким уметностима, водитељка Позоришне школе на српском знаковном језику „Иза знака“ у оквиру Културно-уметничког друштва глувих Београда „Радивој Поповић“. Ова организација већ 70 година кроз различите секције негује културу и уметност глувих. Вера промовише идеју да су знаковни језици са својим језичким специфичностима значајни чиниоци целокупног културног наслеђа човечанства. Ужива у истраживању сценских потенцијала и поетике знаковног језика. Обожава динамичност фотографија на којима људи знакују.

Стојан Симић је члан Културно-уметничког друштва глувих Београда „Радивој Поповић“, у којем се од малих ногу бави фолклором, модерним играма, пантомимом. Кројач, професионални плесач савременог плеса, едукатор, а пре свега активни промотер културе глувих и знаковног језика. Учествовао је у бројним плесним представама са групама: Хајде да…, Ерг статус, Битеф Dance Company и др, у свим представама пројекта „Иза знака“, у плесним и експерименталним филмовима. Протагониста је кратког документарног филма „Једини“. Водитељ је плесних радионица и кореограф плесних представа у оквиру КУДГБ „Радивој Поповић“. Добитник је специјалне награде Удружења балетских уметника Србије. У фокусу његовог интересовања је оснаживање глувих и наглувих особа да се активније укључе у креирање уметничких садржаја кроз бављење плесом и позориштем.

Кликните да преузмете Ignite презентацију Вере Јовановић и Стојана Симића (.pdf).