Не одређује почетак крај, већ крај почетак : Инклузија

Пише: Тео Тараниш (Блог о социјалном укључивању)

Програм стажирања за младе – припаднике мањина у државним институцијама у Републици Србији улази у своју завршну фазу. Програм који је започет у новембру прошле године завршава се последњег дана априла ове године. У тренутку док ово пишем до краја је остало врло мало времена. Због тога сматрам да је прави тренутак да се осврнем на време које је иза нас и изнесем нека своја лична запажања која се односе на протекли период.

На почетку, важно је још једном поменути да програм стажирања представља шестомесечни програм стицања радног искуства у државним институцијама, а намењен је младим припадницама/има албанске, бошњачке и ромске националне мањине. На ово се враћам како бих указао на компоненту која значајно опредељује динамику и квалитет рада свих стажиста. Та компонента је време.

Полазећи од критеријума времена, а на основу мојих личних утисака и промишљања, сматрам да је целокупан период стажирања могуће поделити у три фазе. Прву фазу, која се временски може ограничити на првих месец дана стажирања, карактерише моје упознавање са делокругом рада и организацијом институције у којој сам добио прилику стажирам, законским оквиром, упознавање са колегама и другим запосленима, као и развој способности да комуницирам у новом радном окружењу. Имајући претходно у виду, јасно је да су у овој фази постављени темељи мог будућег рада и доприноса резултатима институције. Друга фаза трајала је нешто краће и обухватила је период до средине децембра. У овој фази определио сам се за конкретну област рада којом ћу се надаље бавити што је у великој мери допринело да будем у стању да продуктивније и ефикасније обављам поверене задатке. На крају, трећа фаза обухвата преостали период стажирања. Овај период праћење видљивијим резултатима мог рада у изабраној области, али и пружањем подршке и помоћи колегама у свакодневним активностима. Важно је нагласити да без обзира на ову мање-више формалну поделу и различите карактеристике сваке од фаза, заједнички именитељ целокупног периода стажирања јесте мој константан напредак и професионално усавршавање.

Не би требало изгубити из вида да програм стажирања има још једну веома важну и специфичну компоненту. Реч је о радионицама које имају за циљ да обезбеде да, поред стицања искуства кроз рад у институцијама, стажисти допуне своје знање и развију додатне способности. Кроз шест реализованих радионица које су третирале различите теме и области обезбеђено је подизање стручних капацитета и диверсификација знања стажиста. Начин на који је вршен избор тема за радионице, избор стручњака који ће их водити и организација радионица морају бити оцењени највишом оценом. Било нам је понуђено много новог знања које смо, уверен сам, усвојили и сигурно ћемо бити у стању да га искористимо у даљем раду.

Надаље, желео бих посебно да истакнем чињеницу да смо у протеклом периоду имали прилику да посетимо неколико важних институција наше државе. Посете Народној скупштини Републике Србије, Генералном секретаријату Владе, Поверенику за заштиту равноправности и Заштитнику грађана вишеструко су значајне. У директном разговору са највишим представницама/има ових институција сазнали смо више поједности о њиховом раду, залагањима и настојањима да у наредном периоду укупан законодавни, институционални, али и друштвено-економски оквир у целини буде унапређен. Охрабрује, такође, и чињеница да су у свим институцијама права националних мањина и борба против дискриминације по том и другим основама, препозната као сегмент који би требало додатно унапређивати. У том смислу, позив који нам је као стажистима упућен да у будућности наставимо заједно да радимо на изградњи бољег, праведнијег и економски снажнијег друштва јесте потврда да националне мањине све више бивају схваћене као неодвојиви део и велики потенцијал друштва којем безусловно припадају.

Програм стажирања оправдао је и у многим сегментима надмашио очекивања која сам имао на почетку. Током стажирања имао сам привилегију да радим у креативном, приступачном и подстицајном радном окружењу. Радни дан у Тиму за социјално укључивање и смањење сиромаштва не може се сматрати искључиво обавезом. Уз изузетну менторску подршку која је обезбеђена, било је задовољство свакодневно пружати максимум напора како би се, у духу сарадње и међусобног уважавања, дао допринос реализацији постављених циљева. Захваљујући томе из Тима ћу понети нова знања и радно искуство, али исто тако и нова пријатељства.

(…)

Текст “Не одређује почетак крај, већ крај почетак″ Теа Тараниша у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању. Прилог је изворно објављен на сајту Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије.