Нисам одустала и сан је постао јава – стала сам раме уз раме с најбољим спринтеркама на свету : Инклузија

Транскрипт говора Сашке Соколов на 44. Београдском Ignite-у „УКЉУЧИ СЕ online 9” (9. новембар 2021. године)

Колико пута сте кроз живот, током одрастања и приликом савладавања различитих искустава помислили да нисте довољно добри, лепи, паметни или срећни? Време је да живот погледате из другачијег угла, јер снага се крије у различитостима, а не у сличностима.

Потичем из спортске породице, а љубав према спорту пренели су ми родитељи. Почеци моје спортске каријере нису били нимало лаки, јер као особа с инвалидитетом морала сам много више да радим, да се показујем и доказујем. Морала сам да убедим друге људе да могу да се бавим спортом исто као и моји вршњаци. Почела сам с фудбалом, очевим стопама, међутим, врло брзо прешла сам на рукомет. С мајком сам отишла на први тренинг. И дан-данас памтим реченицу коју је рекла тренеру: „Не мора она бити врхунски спортиста, довољно је да буде ту, да се осећа прихваћено и да се социјализује.“ Међутим, нисам желела да буде тако, нисам желела да ме било ко сажаљева и да ме прихвати само зато што мора. Желела сам да покажем и докажем какав сам квалитет, шта носим и да имам лавље срце – да желим да се борим. Успела сам да демантујем тренера и родитеље и постала сам први стрелац Супер Б лиге и најбољи пеналџија.

Међутим, снови и жеље су порасли. Желела сам да будем члан репрезентације. Када сам 2014. године уписала Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију добила сам позив тадашњег селектора да окушам своју спортску срећу и спортске квалитете у параатлетици. Нисам желела да одустанем, постала сам европски шампион за јуниоре након свега три месеца тренирања. Та титула отворила ми је многа врата. Добила сам част и привилегију да будем спортиста који ће да носи олимпијску бакљу кроз свој родни град. Олимпијске и Параолимпијске игре у Рију одржале су се 2016. године. То су биле моје прве Игре, била сам најмлађи члан параатлетске репрезентације Србије и најмлађи учесник на Параолимпијским играма. Своје дебитовање на највећем планетарном такмичењу обележила сам тиме што сам постала шеста копљашица на свету. Било је то нешто невероватно.

После успеха у Рију, уследио је тежак период за мене – доживела сам тешку повреду која ме је на годину дана склонила са стазе и бацалишта. Међутим, ниједног тренутка нисам дозволила да поклекнем, паднем и одустанем од својих снова, зацртала сам себи циљеве на којима сам свакодневно радила. Марљиво и стрпљиво, била сам предана опоравку после повреде и желела сам што пре да се вратим на стазу. Труд се исплатио.

Наравно, није било лако, било је успона и падова. Године 2018. требало је да се одржи Европско првенство и мој повратак после повреде. Ту годину обележило је то што сам узела бронзану медаљу на Параевропском првенству у Берлину. И таман када сам коначно помислила да је све кренуло узлазним путем, десио се пех. Године 2019. одржало се Светско првенство и ја нисам ушла у финале, завршила сам као деветопласирана. То такмичење ме је научило како да се борим, како да поднесем пораз и победу, како да каналишем своју енергију, трему, учила сам на сопственим грешкама, онима за које нисам желела да дозволим да се понове 2021. на Европском првенству у параатлетици у Пољској.

У Пољској сам постала дупли шампион Европе у тркама на 100 и 200 метара и вицешампион у бацању копља. То је био подстрек за такмичење које је тек предстојало – Параолимпијске игре у Токију. Токио, толико ишчекиван и о ком се толико причало, остаће запамћен по томе што сам била једина девојка из Србије која је представила нашу земљу на највећем планетарном такмичењу у спринтерским дисциплинама. Три финала, три дисциплине, два пута сам заузела пето место и једном седмо место. Прво сам била пета у трци на 100 метара, други пут пета у бацању копља, а трећи пут седма у трци на 200 метара. Сан је постао јава – стајала сам раме уз раме с најбољим спринтеркама на свету и то је нешто што се не може речима описати.

Уколико нешто стварно желите, никада немојте одустати од тога, ма колико пут био трновит, тежак, јер ако нешто стварно волите, то ће се исплатити, то ће се остварити. Живите свој сан!

***

Београдски Ignite „УКЉУЧИ СЕ online 9“, који су организовали Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана „Србија у покрету“, одржан је 9. новембра 2021. године. Услед епидемиолошке ситуације, девети Београдски Ignite о социјалном укључивању одржан је на online платформи, а његову организацију подржала је Швајцарска Конфедерација.

Циљ овог догађаја био је да кроз петоминутне презентације учесника/ца осветли различите аспекте социјалног укључивања, те да на тај начин укаже на положај рањивих група, као и да појединачним примерима мотивише и подстакне друге да се и сами укључе или покрену сопствену акцију. На тај начин, Ignite већ традиционално настоји да инспирише појединце и појединке да дају свој допринос стварању равноправног друштва за све грађане и грађанке.

Сашка Соколов је спортисткиња у параатлетици, која је након само три месеца тренирања постала европска првакиња за јуниоре. Учествовала је на Параолимпијским играма у Рио де Жанеиру, на Европском првенству у Берлину у дисциплини бацања копља, на Светском првенству у Дубаију, а 2021. године постала је шампионка Европе у трчању на 100 и 200 m и вицешампионка у бацању копља. Своју спортску каријеру започела је у родном граду Пироту, као фудбалерка и рукометашица.

Кликните да преузмете Ignite презентацију Сашке Соколов (.pdf).