Влада Републике Србије
Избори су за неко време одложили доношење измена и допуна Породичног закона, који ће увести велике новине у фамилијарне односе у Србији. Једна од њих је и оснивање алиментационог фонда иза ког би стала држава. Тако би, под одређеним условима, самохрани родитељи који не могу финансијски да изађу на крај са облачењем, школовањем и обувањем својих потомака, док се њихов бивши брачни друг башкари на хиљадама евра, могли, уз извршну судску пресуду, да добију алиментацију за тај месец од државе, а ова би после јурила несавесног родитеља да надокнади трошкове.
“Мада се израда измена Породичног закона одужила, очекује се да радна група почне озбиљно да ради од септембра, а по агенди коначан нацрт закона требало би да буде готов у фебруару”, каже Драган Вулевић, из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Тренутно се разматрају модалитети како би се скупио новац за овај алиментациони фонд, који би били извори финансирања, ко би све тачно имао право на помоћ, који би били њени распони… Пошто је и раније било сличних покушаја који никада нису заживели, Вулевић наглашава да овога пута фонд не сме остати мртво слово на папиру.
Ова институција, иначе, постоји у многим европским земљама, где оне из свог буџета плаћају месечно издржавање малишанима уместо несавесних очева и мајки, против којих потом покрећу поступке.
Према подацима Аутономног женског центра, број кривичних пријава за недавање алиментације константно расте. Док је 2002. пријављено 877 дела, 2011. је пријављено више од 1.770, а наредне 2.141. Зато је овај центар предложио оснивање алиментационог фонда из кога би се исплаћивала давања деци чији родитељи не испуњавају обавезу у року од три месеца узастопно, или у року од шест месеци са прекидима.
Да би ствар озбиљно заживела, мораће да се укључи и Министарство правде, које ће изаћи са изменама Закона о извршењу и обезбеђењу. Засада, када су у питању породични односи, они су у искључивој надлежности судских извршитеља. Многи верују да би остављени родитељ и дете без прихода лакше до новца дошли уз помоћ приватног извршитеља. То су опције о којима се још размишља. Такође, разматра се да ли ће фонд бити на републичком, или локалном нивоу.
У Србији званично има око 56.000 самохраних родитеља, али су процене да је права бројка око 75.000 (мада неки тврде и 79.000). Од тога су 75 одсто жене. Процене су и да сваки други мушкарац сматра да престанком брачног престаје и његов родитељски статус и – одбија да плаћа издржавање деце. Уз то, сваке године разведе се 8.000-10.000 нових брачних парова.
Најчешће плаћање алиментације избегавају очеви (правдајући се стереотипом: „Нећу њој да дајем паре, ко зна шта ради с њима и с ким се вуцара!“), мада једно од београдских удружења самохраних родитеља има више од 200 чланова мушког пола. Нажалост, у групи неплатиша све чешће се могу наћи и мајке. Ако је родитељ дужник званично незапослен и не прима плату преко рачуна, суд не може да наплати алиментацију иако је она одређена.
Уједно, он по правилу сву покретну и непокретну имовину преписује на своје родитеље или неког другог, па је и тај вид наплате немогућ. Ускраћени супружник може због тога да поднесе кривичну пријаву против дужника и то је један од начина да се изврши притисак. Али, процеси дуго трају и прескупи су за остављеног који једва крпи крај од првог до првог у месецу.
Зато се многобројна удружења родитеља надају да би нова правила извршења подразумевала да извршитељи могу да уђу у траг свим приходима дужника, а њих врло често има много више од оних приказаних суду, као и у траг свој имовини, без обзира на кога се она формално води. Како сазнајемо, и законодавац озбиљно размишља о таквим могућностима.
ПСИХОЛОШКА И ПРАВНА ПОМОЋ
Многобројна удружења самохраних родитеља, међу којима је и „Јелек“, имају различите програме психолошке подршке и оснаживања самохраних мајки и очева, али и пружање социјалних услуга. Већина њих даје и бесплатну правну помоћ.
Преузето са www.novimagazin.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар