Иако Норвешка бележи добар успех у погледу једнаких могућности за жене, удео жена у управљању још увек је релативно низак. Нов извештај о овом питању указује да је родно-неутрални приступ успешнији у остваривању родне равнотеже од иницијатива које су усмерене само на жене.
Светски економски форум рангирао је Норвешку као трећу најуспешнију земљу на индексу једнаких могућности за 2016. годину. Ово је, из норвешког угла посматрано, донекле разочаравајуће и првенствено је резултат недостатка женских менаџера у земљи.
Понуђен је низ објашњења за овај парадокс, по ком се за Норвешку сматра да има изврсне резултате у погледу једнаких могућности, али има слаб резултат по питању стварног броја жена на управљачким позицијама. Ефекат „стакленог плафона“, недостатак личне мотивације или иницијативе, као и породичне обавезе жена неке су од теорија понуђених као објашњење за овај парадокс.
Родне квоте утврђене законом и утврђене локалним иницијативама на нивоу компаније веома су различите стратегије. Недавно објављен извештај Института за истраживање рада (AFI) из Осла усмерен је на оно што се може учинити на нивоу компаније или радног места да би се развило родно уравнотеженије управљање.
Први предлог који извештај даје у том смислу јесте да се каже „само то урадите“ – поступци су драстично делотворнији од размишљања о важности родне равнотеже, нормативног основа или родних разлика при одлучивању, или других евентуалних родних карактеристика.
Друго, истраживачи су нагласили да би мерења у смеру родне равнотеже требало сматрати за организациону промену, а не као споредно питање.
Став и поступци врха менаџмента такође су од кључне важности. Извештај их наводи као ’активисте’ и наглашава важност њихове свести о родној неравнотежи и одлучности да нешто учине по том питању.
Запошљавање и укључивање жена четврта је ставка наведена у извештају. Иницијативе као што су ротација менаџмента или ’твининг’ биле су успешне. Твининг значи да виши (обично мушки) и нижи (обично женски) управник деле позицију.
AFI извештај обезбеђује важан увид у начин на који би компаније могле да ставе питање родне равнотеже на своју агенду. Неопходно их је уградити у процесе трајне организационе промене и развоја који карактеришу савремене компаније. Такође је важно навести да родно неутралан приступ показује већу стопу успеха од иницијатива усмерених само на жене.
Извор: www.eurofound.europa.eu
Оставите коментар