Vlada Republike Srbije
Iako Norveška beleži dobar uspeh u pogledu jednakih mogućnosti za žene, udeo žena u upravljanju još uvek je relativno nizak. Nov izveštaj o ovom pitanju ukazuje da je rodno-neutralni pristup uspešniji u ostvarivanju rodne ravnoteže od inicijativa koje su usmerene samo na žene.
Svetski ekonomski forum rangirao je Norvešku kao treću najuspešniju zemlju na indeksu jednakih mogućnosti za 2016. godinu. Ovo je, iz norveškog ugla posmatrano, donekle razočaravajuće i prvenstveno je rezultat nedostatka ženskih menadžera u zemlji.
Ponuđen je niz objašnjenja za ovaj paradoks, po kom se za Norvešku smatra da ima izvrsne rezultate u pogledu jednakih mogućnosti, ali ima slab rezultat po pitanju stvarnog broja žena na upravljačkim pozicijama. Efekat „staklenog plafona“, nedostatak lične motivacije ili inicijative, kao i porodične obaveze žena neke su od teorija ponuđenih kao objašnjenje za ovaj paradoks.
Rodne kvote utvrđene zakonom i utvrđene lokalnim inicijativama na nivou kompanije veoma su različite strategije. Nedavno objavljen izveštaj Instituta za istraživanje rada (AFI) iz Osla usmeren je na ono što se može učiniti na nivou kompanije ili radnog mesta da bi se razvilo rodno uravnoteženije upravljanje.
Prvi predlog koji izveštaj daje u tom smislu jeste da se kaže „samo to uradite“ – postupci su drastično delotvorniji od razmišljanja o važnosti rodne ravnoteže, normativnog osnova ili rodnih razlika pri odlučivanju, ili drugih eventualnih rodnih karakteristika.
Drugo, istraživači su naglasili da bi merenja u smeru rodne ravnoteže trebalo smatrati za organizacionu promenu, a ne kao sporedno pitanje.
Stav i postupci vrha menadžmenta takođe su od ključne važnosti. Izveštaj ih navodi kao ’aktiviste’ i naglašava važnost njihove svesti o rodnoj neravnoteži i odlučnosti da nešto učine po tom pitanju.
Zapošljavanje i uključivanje žena četvrta je stavka navedena u izveštaju. Inicijative kao što su rotacija menadžmenta ili ’tvining’ bile su uspešne. Tvining znači da viši (obično muški) i niži (obično ženski) upravnik dele poziciju.
AFI izveštaj obezbeđuje važan uvid u način na koji bi kompanije mogle da stave pitanje rodne ravnoteže na svoju agendu. Neophodno ih je ugraditi u procese trajne organizacione promene i razvoja koji karakterišu savremene kompanije. Takođe je važno navesti da rodno neutralan pristup pokazuje veću stopu uspeha od inicijativa usmerenih samo na žene.
Izvor: www.eurofound.europa.eu
pdf [3 MB]
Napiši komentar