Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Грла Лиса и Клара су хладне аустријске расе „хафлингер” и могу да се истренирају како би се са њима обављала терапија

Засади под јагодама, купинама, малинама и еколошка кућа у изградњи требало би да до 2017. омогуће отварање неколико радних места за житеље села Вукосавци, надомак Аранђеловца, али и новац  за бесплатну хипотерапију (терапија на коњима) за децу са сметњама у развоју.

Када је мама дечака са посебним потребама стигла у Панчево како би малишану приуштила хипотерапију (терапија на коњу) тамошњи тренери били су изненађени зашто је потегла толики пут. –У вашем Аранђеловцу ради одличан коњички клуб. Дете се умори после толиког пута, зашто не идете код њих, рекли су јој пре неколико година. Предузимљива мама одмах је контактирала Јелену Обрадовић, директорку КК „Аранђеловац”, а још предузимљивија Јелена није чекала и те 2012. године спровела је све кораке „од седам миља”да деца са инвалидитетом из града у срцу Шумадије добију прилику да уз коње не само улепшају дан, већ осете и физичко и психичко побољшање.

– Оформили смо тим у сарадњи са Основном школом за специјално васпитање „Милош Обреновић“, Домом здравља, Центром за социјални рад, Општином. Психолог, дефектолог, физиотерапеут, педијатар и наши тренери коњичког спорта завршили су обуку Савеза за хипорехабилитацију. Прве године 30 малишана са инвалидитетом долазило је редовно на бесплатан терапијски програм, са поносом прича наша саговорница.

Мањеж у коме деца проводе са терапеутима у седлу по 20 минута, колико је препоручено да траје терапијски час

Нажалост, ова врста терапије која се базира на коњском покрету као предуслову за физикално, окупационо и дефектолошко-психолошко побољшање стања особа са широким спектром проблема (од телесних повреда до аутизма и особа са Дауновим синдромом) није јефтина. Чак и када би терапеути волонтирали, мора да се обезбеди храна за коње, додатна едукација… Уследили су нови пројекти са Удружењем родитеља „Путници” и НВО „Деца у срцу”, али сваки нови циклус хипотерапије био је орочен на период трајања пројеката.

Прошле године, према речима Јелене Обрадовић, организовали су акцију сакупљања материјала за рециклажу, старих ствари… Све у циљу обезбеђивања новца да хипотерапија и даље буде доступна онима којима је неопходна.

У размишљању како да обезбеде одрживост дошли су на идеју да у околним селима са запарложених имања косе траву и спремају сено за исхрану коња. Ратко Аничић Рале, један од чланова клуба, у Вукосавцима, селу удаљеном 12 километара од центра Аранђеловца, пронашао је одговарајуће имање. Кроз конкурс “Одрживе заједнице” Фондације Траг 2014. године, али и организовањем донаторских вечери, успели су да сакупе новац и Коњички клуб је постао власник два хектара земљишта. Добили су сена за снабдевање и других клубова, али нису ту хтели да се зауставе.

Први плодови очекују се у августу – засади бобичастог воћа у селу Вукосавци, удаљеном 12 километара од центра Аранђеловца

– То село одумире. Има око 200 становника, нема ниједну продавницу, у школи је троје ђака. Крајем 2015. године смо аплицирали на конкурсу “Засад за будућност” Делта фондације и прошли смо. Овог пролећа посадили смо бобичасто воће, поставили један од три планирана пластеника, а за завршетак еколошке куће, која је нешто између сојенице и брвнаре, недостаје десетак сунчаних дана у континуитету, објашњавају Рале и Јелена.

Са нескривеним поносом и Оливера Љубић, мама дечака са вишеструком ометеношћу и в.д. директора КК „Аранђеловац”, не може да сакрије осмех када види колико је тога урађено у само неколико дана паузе, колико није била у селу.

– Ангажовали смо тројицу момака из села као и жене из локалних домаћинстава. Оне су садиле воће, сада треба да се плеви трава, а са првим сазрелим плодовима браће их и можда продавати на пијаци, појашњава она бизнис план.

У циљу оживљавања села и подстицања запошљавање особа која тешко налазе посао, гради се и прва кућа по еколошким стандардима у којој ће моћи да се преноћи, одржавају семинари…

– Такође, ова локација је идеална за рекреативно јахање, када се заврши кућа моћи ћемо да организујемо семинаре, а све у циљу социјалног предузетништва. Тачније, нашли смо начин да обезбедимо новац за хипотерапију. Остајемо при ставу да нико од родитеља деце са инвалидитетом не треба да плаћа ту услугу, истиче она.

У овом клубу, једном од шест у Србији у којима се – највише уз ентузијазам самих чланова – спроводи терапија са коњима, два од девет грла се користе за терапијско јахање. То су мање темпераментни коњи хладне аустријске расе „хафлингер”. Кобиле Лиса и Клара трениране су да по 20 минута буду са стручњацима петочланог тима и малим корисницима.

Док седи у седлу или директно на леђима животиње, корисник свим чулима – визуелно, тактилно, чулом мириса… – остварује интеракцију и побољшава своју моторику, креће се, а код особа оболелих од церебралне парализе, на пример, смањује се спазам мишића.

Хипотерапија се спроводи у два коњичка клуба у Војводини, а такође и у Крушевцу, Београду, Зајечару и Димитровграду. Нажалост, у већини ових клубова тешко се проналазе начини да терапија буде бесплатна за децу са сметњама у развоју.