Влада Републике Србије
Пише: Јелена Шапић (Блог о социјалном укључивању)
Животни сценарио уз који одрастамо укључује и причу о значају образовања у нашем развоју. Слушали смо како је важно да будемо добри ђаци како бисмо уписали и завршили факултет који нас интересује, а који ће нам помоћи да стекнемо знања и компетенције за посао из снова одмах након стечене дипломе. Али, да ли је данас баш тако?
Неке од кључних дискусија воде се управо о томе у којој мери нас образовање припрема за предстојеће друштвено-економске промене, о улози образовања у стварању једнаких прилика за све чланове и чланице друштва, као и у обликовању вредности које као заједница делимо. Ова питања додатно добијају на значају имајући у виду да је постојећи образовни систем осмишљен према потребама индустријског друштва XX века и базиран је на усвајању података који нису били (лако) доступни. Тзв. индустријско образовање припремало је ђаке за фабричко окружење кроз колективну синхронизацију и стандардизацију процеса. Насупрот томе, на почетку XXI века одвија се процес дигитализације економије, а информације су доступне на само један клик посредством интернета и паметних уређаја. Шта и како онда учити у новонасталим условима?
Један део одговора може се управо тражити из перспективе дигитализације економије. Нови послови, за које се претпоставља да ће бити у потражњи у будућности, укључују између осталог data detective, personal data broker, master of edge computing, cyber city analyst, man-machine teaming manager, personal memory curator. На овом таласу промена, истраживачи указују на обим послова који ће бити изгубљени, али и створени услед примене дигиталних технологија. Тако, на пример, најновији извештај Светског економског форума наводи да ће до 2025. године, 85 милиона послова нестати, а 97 милиона нових занимања настати као резултат поделе рада између људи, машина и алгоритама. У оваквом окружењу, у Сједињеним Америчким Државама позиције које укључују информационе технологије представљају најбрже растућу област за запошљавање. Примера ради, анализа из 2017. проценила је да ће до краја 2020. године бити отворено 2.270.000 послова у области ИТ-а.[1] Са друге стране, у случају Србије, подаци из 2018. године су указивали да ће на домаћем тржишту рада бити потребно око 30.000 нових ИТ стручњака у наредне три године. Обе процене су највероватније увећане под утицајем пандемије коронавируса и пораста потребе за дигиталним услугама и производима.
Шта онда у спектру различитих ИТ вештина доноси додату вредност за појединца? Анализирајући однос 3.480 вештина са 14.790 профила онлајн фриленсера широм света, овогодишња студија истраживача са Универзитета у Оксфорду показала је да учење једне нове вештине може увећати просечну зараду за 50%, посебно када је реч о вештини из друге области.[2] У том смислу, економски исплативе ИТ вештине су програмски језици C++, JavaScript и Python. Њихов учинак зависи од области пословања – фрлиенсери који раде у области администрације и знају да раде у Python-у бележе већу цену рада. Исто важи за фриленсере у области медија који користе C++, односно 3D дизајнере који примењују JavaScript.[3] Ова врста преквалификације – додавање нових вештина у постојећи портфолио, уместо потпуне промене занимања – важна је јер историјски гледано, током великих трансформација, јаз у знањима и вештинама је доводио до већих економских неједнакости и успоренијег раста него када је у питању нестанак појединих послова.[4]
Међутим, дигитализација економије са собом доноси и тзв. меке вештине (soft skills). За послове садашњости и блиске будућности подједнако су важне вештине комуникације, сарадње, критичког мишљења, социјалне и емоционалне интелигенције, активно учење, резилијентност, као и лидерске и интерперсоналне вештине. Когнитивне вештине које укључују решавање проблема су високо вредноване већ сада. Проналажења решења комплексних проблема доноси од 10 до 20 посто већу зараду у земљама попут Данске, Француске, Немачке, Словачке, Шпаније и Швајцарске.[5]
Но, колико год образовање било изложено економској логици и сагледавано кроз призму промена на тржишту рада, образовање има улогу и у дефинисању вредности друштва чији смо део. Овакав концепт образовања омогућава разумевање питања од јавног значаја, указује на ангажман као средство за решавање изазова и доприноси учешћу у активностима на различитим нивоима. Показало се да грађанско образовање које укључује знања о људским правима, процесима управљања, политичким идеологијама, али и пружа могућност за практиковање слободе говора, учешће у јавном животу локалних заједница и сарадњу са различитим групама, има важну улогу у стварању једнаких прилика. Наиме, маргинализоване групе које учествују у грађанском образовању постижу боље резултате од вршњака који су били ускраћени за тај скуп знања. За разлику од образовања које гледа ка тржишту рада, грађанско образовање фокусира се на друштвене вредности и њихово дефинисање кроз генерацијски дијалог. Оно је најбољи показатељ да не учимо за школу, већ за живот.
—————
[1] Цитирано према: Fabian Stephany, “When does it pay off to learn a new skill? Revealing the complementary benefit of cross-skilling”, arXiv preprint arXiv:2010.11841 (2020).
[2] Ibid.
[3] Ibid.
[4] Ibid.
[5] Цитирано према: Minouche Shafik, What We Owe Each Other (Princeton University Press, 2021).
***
Текст „Образовање за XXI век: По чијој/којој мери?” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Јелене Шапић можете прочитати овде.
Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.
pdf [3 MB]
Оставите коментар