Влада Републике Србије
Образовање није чаробни штапић за смањење незапослености, али јесте средство којим се треба служити да се тај проблем умањи, закључак је који се може извести из истраживања о радном статусу студената који су 2007. и 2012. дипломирали на универзитетима и високим школама у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. Иако већина дипломаца пронађе посао за око пола године, сваки 10. се суочава са дуготрајном незапосленошћу, а стопа незапослености виша је него у већини европских земаља. Посао се у Србији и даље најчешће тражи преко пријатеља и рођака, а покретање сопствених предузетничких активности је на изузетно ниском нивоу.
Професор Универзитета Сингидунум Михајло Бабин указао је да су у Србији макроекономске прилике такве да је за смањење нивоа незаослености потребан привредни раст виши од 5%.
У таквим околностима, како је навео, образовање има значајну улогу, и за подстицање саможапошљавања и отварања нових фирми, али и за завршетак праве транзиције, што би по њему требало да подразумева и да људи буду спремнији да раде у приватном сектору, са свим изазовима које то носи.
Истраживач Центра за образовне политике Предраг Лажетић рекао је да је истраживање показало да у генерацији која је студије завршила 2007. године 80% њих ради, више од 7% је након студија имало посао али тренутно није запослено, док 12,8% никада није радило.
“Највеће осигурање против незапослености је диплома високог образовања. То потврђује и ово, али и друга истраживања”, изјавио је истраживач Центра за образовне политике Предраг Лажетић.
Он је указао да је дуготрајна незапосленост у региону најнижа у Србији, а највиша у Црној Гори где износи 15,6%, као и да је у Србији израженија код дипломираних на високим школама него на факултетима.
“Дуготрајна незапосленост је најизраженија код бионаука, односно биологије и екологије, и медицинских наука”, навео је Лажетић, рекавши да у тим областима у Србији скоро сваки пети дипломирани нема посао. Када је реч о генерацији 2012. године, у првих шест месеци до годину дана колико је прошло од завршетка студија до истраживања, посао је добио сваки други, како у Србији тако и у БиХ и Црној Гори.
Рођачке везе за плату од 450 евра
Посао се, како је указао Лажетић, у Србији и даље проналажи најчешће преко личних контаката, односно породице и пријатеља, што је начин за 37% анкетираних. Сваки пети налази посао пратећи огласе на интернету и у медијима, а тек сваки 10. преко Националне службе за запошљавање.
Ситуација у Црној Гори је нешто другачија, јер сваки трећи посао пронађе преко државне службе за запошљавање, што Лажетић приписује државним програмима за запошљавање.
Указано је и да је самозапошљавање веома ретко у региону, с обзиром на то да се само 3,3% дипломаца одлучује на овакав корак.
Просечна плата бивших студената универзитета и високих школа обухваћених истраживањем износи 589 евра, с тим што половина има до 450 евра, а остали изнад.
Најлакше се до посала долази у областима информатике и рачунартва, технике, математике и грађевине, ка зати и бизниса, менаџмента и администрације.
Лажетић је рекао да су охрабрујући подаци да само девет одсто ради посао који није у вези са студијама.
У приватном сектору ради 51% испитаника који су завршили студије на универзитетима, и две трећине оних који су завршили високе школе. Најзаступљенији је сектор образовања – 22,9%, а затим информсање и комуникације – 9,9%, здравство и социјална застита – 8,7%, као и финансије и осигурање.
Студенти задовољни програмима
Лажетић је као позитивне показатеље истакао и да би 95% испитаника поново уписало факултет, а чак две трећине исти програм на истом факултету, што показује да је мали удео оних који су изразито незадовољни студијама.
Према његовим речима, показало се и да је болоњска реформа високог образовања дала резултат, будући да су студенти који су завршили по том новом систему давали веће оцене за различите аспекте студија од својих колега који су завршили по старом систему.
Највећи помак студенти су приметили у употреби савремених наставних метода, које су упркос томе и даље аспект којим су студенти најмање задовољни.
“Охрабрује да је спровођење болоњских принципа дало резултат, иако ми нисмо задовољни колико је новца било на располагању за спровођење”, рекла је проректорка за науку Универзитета у Београду Иванка Поповић.
Она је рекла да је у контексту недавних афера у вези са стицањем доктората добро да је истраживање показало да су студенти задовољни компетентношћу универзитетских професора.
Студенти у Србији су најбоље оценили сарадњу са студентима и колегијалне односе са 4,2 на скали од један до пет, а следи стручност наставног особља.
Осврнувши се на недостатак праксе на који су студенти указали, она је рекла да фирме треба да буду отвореније за праксу, поготово с обзиром на то да и саме траже младе високообразоване са искуством.
Написала: С.В., преузето са www.euractiv.rs
Фото: Медија центар Београд
Резултати првог регионалног истраживања о дипломираним студентима представљени су на конференцији за новинаре која је одржана 23. јуна 2014. године у Великој сали Медија центра. Конференција “Путеви од студија до посла – Резултати првог истраживања о дипломираним студентима у Србији” реализована је у оквиру CONGRAD Темпус пројекта.
Резултати истраживања су јединствени јер су по први пут прикупљени путем стандардизоване анкете која је обухватила скоро две трећине дипломираних студената на високошколским институцијама у Србији који су дипломирали 2007. године и 2012. године. Анкетом су обухваћени дипломирани студенти следећих универзитета и високих школа струковних студија у Србији: Универзитет у Београду, Универзитет у Новом Саду, Универзитет у Крагујевцу и Универзитет Сингидунум, три високе школе: Висока техничка школа струковних студија из Суботице, Висока техничка школа струковних студија из Ниша и Висока пословно-техничка школа струковних студија из Ужица. Поред институција у Србији, анкета је спроведена на Универзитету Црне Горе, Универзитету у Бањој Луци и Универзитету у Тузли, што омогућава регионалну упоредивост резултата истраживања.
Више података о резултатима овог истраживања потражите у документу Евалуација студија и каријерни успех дипломираних студената у Србији и у региону (.pdf).
pdf [3 MB]
Оставите коментар