Објављена је публикација „Сигурне куће – капацитети за пружање приступачне и доступне услуге женама са инвалидитетом“, полазна анализа о стању у овој области у Србији. Истраживање је спроведено са циљем да се процене капацитети сигурних кућа у Србији за пружање приступачне и доступне услуге женама са инвалидитетом, посебно женама које имају искуство институционализације.
Најважнији резултати:
- Објекти сигурних кућа нису у складу са стандардима приступачности – ниједна сигурна кућа која је учествовала у истраживању не испуњава у потпуности стандарде приступачности, ни архитектонски, а ни у погледу пружања услуге женама са инвалидитетом. Последице могу бити веома озбиљне и далекосежне за жене са инвалидитетом у ситуацији насиља, с обзиром да им је отежано или онемогућено коришћење услуге сигурних кућа.
- Услуге сигурних кућа нису доступне женама са инвалидитетом и нису прилагођене њиховим потребама – потребно је обезбедити основне информације о међународним стандардима доступности услуга сигурних кућа и неопходним услугама подршке за жене са инвалидитетом.
- Запослени у сигурним кућама немају довољно знања о инвалидитету, начинима комуникације са женама са инвалидитетом, специфичној рањивости и ограниченим могућностима за излазак из круга насиља са којима се сусрећу жене са инвалидитетом, посебно жене које живе у установама социјалне заштите. Потребно је обезбедити обуке за запослене на подршке женама са инвалидитетом које су жртве насиља и информисати их о посебно лошем положају жена са менталним инвалидитетом које живе у установама социјалне заштите.
Ауторке анализе су Косана Бекер, Тијана Милошевић и Андријана Човић.
Полазна анализа је настала у оквиру пројекта „Приступачност услуга женама са инвалидитетом које су преживеле насиље у резиденцијалним установама”, који реализују Иницијатива за права особа са менталним инвалидитетом MDRI-S и Удружење грађанки FemPlatz, уз подршку Фонда Уједињених нација за сузбијање насиља над женама.
Извор: www.femplatz.org
Оставите коментар