Влада Републике Србије
Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (SIPRU), у сарадњи са Институтом економских наука (ИЕН), припремио је монографију под називом SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости. Реч је о монографији која се бави једном од најзначајнијихих друштвених тема, односно праћењем кретања сиромаштва, социјалне искључености и неједнакости, у циљу њиховог смањења и тежње ка постизању веће социјалне кохезије. Ова монографија детаљно анализира методолошки оквир Анкете о приходима и условима живота (енг. Survey on Income and Living Conditions – SILC), као и методолошке промене које су пратиле сповођење SILC-а у Србији од почетка примене ове врсте анкетног истраживања. Поред тога, монографија анализира и показатеље сиромаштва, али и неједнакости расподеле доходака у Републици Србији, попут стопе ризика од сиромаштва (енг. at-risk of poverty rate – AROP), стопе ризика од сиромаштва или социјалне искључености (енг. at-risk of poverty or social exclusion – AROPE), релативни јаз ризика од сиромаштва (енг. relative median at risk-of-poverty rate gap), као и Гини коефицијента и квинтилног односа (С80/С20).
Статистика о приходима и условима живота Европске уније (енг. European Union Statistics on Income and Living Conditions – EU-SILC) упоредиви је извор података на годишњем нивоу о дохоцима, сиромаштву, социјалној искључености и условима живота. Инструмент за прикупљање ових податка у Републици Србији јесте Анкета о приходима и условима живота коју је Републички завод за статистику први пут применио 2013. године, од када се спроводи као редовно годишње истраживање.
Монографија је подељена у шест повезаних целина. После уводног дела, у другом и трећем поглављу је представљен концепт статистике Европске уније о приходима и условима живота, дат је целовит осврт на инструменте прикупљања података, прихватање овог концепта од стране појединачних земаља, методолошка усклађивања и њихов утицај на упоредивост и кретање основних показатеља монетарног сиромаштва и неједнакости дохотка у Европи. У трећем и четвртом поглављу додатно се продубљују методолошки изазови мерења сиромаштва и неједнакости, у фокус се ставља компаративна перспектива, квалитет података и грешке у мерењу. Применом одговарајућих статистичких техника, у петом поглављу се на подацима за Србију показује како се промене у мерењу појединих извора дохотка, а полазећи од хипотезе о опсегу значајности ових утицаја, одражавају на вредности показатеља монетарног сиромаштва и неједнакости дохотка. Шесто поглавље се детаљно бави дохотком од самозапослености, кога карактерише нестабилност и потцењеност. У последњем делу монографије износе се закључци и препоруке и даје преглед коришћене литературе.
Ова монографија доноси један иновативни приступ анализи методолошог концепта и података који се прикупљању Анкетом о приходима и условима живота, с обзиром на то да до сада они нису на овај начин обрађивани у домаћој литератури. Посебну новост представља фокус на анализи финансијског сиромаштва, социјалне искључености и неједнакости дохотка у дужем временском периоду. Стога, монографија представља допринос научној литератури у области економије благостања и статистичке анализе микроподатака анкетних истраживања.
Подршку за спровођење истраживања, објављеног у монографији, обезбедили су Влада Републике Србије и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва у оквиру програма који подржава Швајцарска агенција за развој и сарадњу. Такође, подршку штампању монографије обезбедило је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Институт економских наука.
pdf [3 MB]
Оставите коментар