Универзитет у Нишу је објавио публикацију “Образовање у области социјалног рада и социјалне политике за XXI век”, насталу под окриљем пројекта “Јачање високог образовања за развој социјалне политике и унапређење пружања социјалних услуга” (Strengthening Higher Education for Social Policy making and Social Services delivery), који финансира Европска комисија, прецизније EACEA (Education, Audiovisual and Culture Executive Agency) у оквиру ТЕМПУС програма Европске уније.
Реализација пројекта “Јачање високог образовања за развој социјалне политике и унапређење пружања социјалних услуга” почела је 1. децембра 2013. године и трајаће три године. Носилац пројекта и координатор је Универзитет у Нишу, а партнери на овом пројекту су Универзитет у Београду, Универзитет у Новом Саду, University College Zealand из Данске, University of Catania из Италије, Institute of Education, University of London из Енглеске, Републички институт социјалне заштите Републике Србије, Центар за самостални живот особа са инвалидитетом, Удружење стручних радника социјалне заштите Србије и Асоцијација центара за социјални рад Србије.
Заједничко учешће свих партнерских универзитета и професионалних удружења на овом пројекту треба да обезбеди креирање нових наставних програма на сва три нивоа студија у којима ће се развијати компетенције за будуће професионалце запослене у различитим сегментима система социјалне заштите. Осим тога, учесници пројекта сматрају да ће се развијањем нових програма оснажити високо образовање за школовање стручњака у области социјалне заштите и сродним делатностима везаним за социјалну инклузију (образовање, здравство, становање и сл.), а чије компетенције одговарају светски признатим стандардима, као и професионалаца који ће активно учествовати у креирању мера и стратегија у области социјалне политике грађана. Тако ће систем високог образовања допринети даљем развоју и унапређењу социјалне инклузије у друштву.
Студија “Образовање у области социјалног рада и социјалне политике за XXI век” настала је на бази резултата истраживања, као и претраге у којој мери постојећи наставни програми на три највећа универзитета у Србији (Универзитет у Београду, Универзитет у Новом Саду и Универзитет у Нишу) могу понудити знања и компетенције будућим запосленим стручњацима који се баве делатношћу социјалног рада и креирања социјалне политике. Потребе савременог друштва иду у правцу све веће социјалне укључености и смањења сиромаштва, као приоритетним друштвеним циљевима. Систем образовања треба да иде у сусрет овим значајним друштвеним процесима константним осавремењавањем постојећих наставних садржаја и развојем нових наставних програма.
Публикација је огранизована у три поглавља – “Потребе за стручњацима и знањима у области пружања социјалних услуга”, “Социјална искљученост у наставним плановима и програма универзитета у Србији”, и “Изазови мобилности у високом образовању за социјалну инклузију у Србији”, а аутори очекују да радови који су објављени у овој публикацији буду добра основа за превладавање изазова у области високог образовања у Србији у специфичном пољу социјалне инклузије.
Оставите коментар