Светски економски форум објавио је свој годишњи извештај о родној равноправности, The Global Gender Gap Index. Циљ овог индекса, који се објављује једном годишње од 2006, је процена родних јазова у различитим областима живота, као и мерење напретка који је постигнут. Овогодишњи извештај садржи не само податке за 2015. већ и анализу напредовања у равноправности током десет година колико се извештај објављује. 109 држава је обухваћено индексом од почетка, што омогућава анализу трендова у родној равноправности током једне деценије. Извештај такође садржи податке о вези између родне равноправности и економског успеха држава, као и импликације тога за политичке и пословне праксе. Осим тога, извештај садржи и појединачне профиле земаља обухваћених истраживањем, у оквиру којих су наведени детаљни подаци за 2015. годину, поређење са ситуацијом од пре десет година, и листа родних индикатора који дају потпунији контекст рангу земље у индексу, попут информација о запослењу, образовању, здрављу, породичном животу и правима жена.
Обесхрабрујући закључак извештаја је да у последњих седам година (од економске кризе 2008) није било напретка у погледу једнакости у платама између мушкараца и жена, те да се овим темпом очекује изједначење у платама тек за 118 година. Аутори и ауторке извештаја наводе да није извесно да је стагнација у односу плата изазвана финансијском кризом, и сугеришу да је могуће да стереотипи о женама као неговатељицама и мушкарцима као главама породице и даље утичу на пословну праксу. Према овогодишњим подацима, просечна плата жене која ради пуно радно време износи 11,102 америчка долара годишње, док је просечна плата мушкарца 20,554 долара. 2006, када је објављен први извештај, просечна плата мушкараца била је 11,351 долар, а жена 6,117 – међутим, када се урачунају ефекти инфлације показује се да жене данас зарађују мање него мушкарци пре десет година. И ове године се Исланд нашао на врху листе, а следе га Норвешка, Финска, Шведска, Ирска и Руанда, у којој су забележене најуједначеније плате мушкараца и жена за исте послове. Док нордијске земље доминирају по индикаторима као што су образовање, здравље и политичка моћ жена, једнакост у стопи запослености је најизраженија у Боливији, Француској, Никарагви и Еквадору. Најбоље пласирана чланица ЕУ је Финска, а најгоре Малта, а у последњих годину дана су највише напредовале Естонија и Словенија. Последњи на листи 145 земаља је Јемен.
Србија је у протеклих годину дана напредовала у затварању јаза између мушкараца и жена и у 2015. је по на 45. месту међу 145 земаља, док је у прошлогодишњем индексу била 54. међу 142 земље. Србија је у 2015. најбоље пласирана по критеријуму заступљености жена у политици, по чему је 43. у свету, при чему је по учешћу жена у парламенту 27., а по броју жена на министарским позицијама 51. По равноправности у области образовања је 52. у свету, а у здравству је 79, док је по равноправности на економском плану 74. у свету, али по једнакости у платама за исти посао тек 103. Земље у окружењу слабије су пласиране од Србије – Хрватска је 59, Македонија 69, Албанија 70. а Црна Гора 79.
Извор: Мрежа за Европски женски лоби
Оставите коментар