Влада Републике Србије
Европска унија је и даље тек на пола пута ка родној равноправности, показује нови Индекс родне равноправности који је израдио Европски институт за родну равноправност (EIGE). Први индекс објављен је 2013. године, а нова публикација приказује и пореди податке из 2005, 2010. и 2012. како би се установило колико су државе чланице ЕУ напредовале у том периоду. Закључак је да је напредак у односу на ситуацију из 2005. мали – укупни скор се повећао са 51.3 на 52.9 (од 100) у периоду између 2005. и 2012. године. Такође, прогрес међу земљама је неуједначен – неке државе су напредовале, док су друге назадовале. „Значајне разлике у напредовању међу државама чланицама одржавају различите изборе приоритета и различите приступе у имплементацији циљева и политика ЕУ“, каже директорка EIGE, Виргинија Лангбак.
Индекс родне равноправности процењује једнакост између мушкараца и жена у шест кључних области (запослење, новац, знање, време, моћ и здравље), а као две додатне области испитује заступљеност насиља над женама и интерсекционалних неједнакости. Успешност држава мери се њиховом ефикасношћу у затварању родних јазова у кључним областима и изражава се на скали од 1 до 100, где 100 представља најбољу ситуацију. Битно је истаћи да је за висок скор потребно не само одсуство разлика између жена и мушкараца, већ и сличност резултата са резултатима најуспешнијих земаља у датој области. То значи да се смањени родни јазови у нпр. незапослености, чији узрок је економска криза, не посматрају као индикатор повећане родне равноправности, већ као показатељ негативног утицаја на целу популацију.
Највећи напредак примећен је у области моћи, са 31.4 2005. до резултата од 39.7 у 2012-ој. Најнижи скор на нивоу ЕУ је у области времена (37.6), што одражава неједнаку расподелу неплаћеног рада у приватној сфери. Државе чији резултати су значајно изнад ЕУ просека су Данска, Финска, Холандија и Шведска, а константан напредак (како у периоду 2005-2010, тако и у периоду 2010-2012) у родној равноправности забележен је у 10 држава: Финској, Словенији, Ирској, Данској, Естонији, Летонији, Чешкој, Пољској, Италији и на Кипру. Опадајући резултат у оба периода покривена истраживањем забележен је у Уједињеном Краљевству, Литванији, Хрватској, Словачкој и Румунији.
Уопштени закључак извештаја је да су жене у лошијем положају у свим кључним областима, мада је примећен напредак по питању зарада и партиципације на тржишту рада. У истраживању су такође успостављене корелације између одређених економских и социјалних параметара и резултата индекса. На пример, показало се да виши скорови на индексу корелирају са вишим БДП-ом, вишим степеном социјалне заштите, мањом незапосленошћу младих, већим бројем жена у управним одборима и већим издавањима за здравствену негу. Занимљив је и податак да државе у којима је забележена већа учесталост насиља над женама углавном имају боље скорове на индексу. Из EIGE објашњавају да у земљама где је родна равноправност већа углавном постоји и веће поверење у правосудне институције, тако да се насиље чешће открива.
Индекс у целини можете читати овде, а преглед стања по државама можете наћи овде.
Извор: Мрежа за Европски женски лоби
pdf [3 MB]
Оставите коментар