Влада Републике Србије
Европска комисија објавила је Еуробарометар о дискриминацији који показује да, у поређењу са 2015. годином, мање грађана и грађанки Европске уније сматра да је дискриминација распростањена у њиховој земљи. Такође, резултати показују да су испитаници/е отворенији према особама које су у ризику од дискриминације. Међутим, разлике у перцепцијама, мишљењима и ставовима и даље постоје у зависноси од дискриминисане групе и појединачне државе.
Истраживање је у фокусу имало перцепције, ставове и мишљења грађана и грађанки држава ЕУ о етничком пореклу, боји коже, сексуалној орјентацији, роду, старости, инвалидности, религији и уверењима. Удео људи који се не усећају неугодно уколико припадници или припаднице одређене дискриминисане групе заузимају највише политичке позиције варира између 44% када су у питању Роми или Ромкиње, до 88% када су у питању жене, што представља повећање за најмање седам поена у односу на 2015. годину. Слични су ставови и у односу на питање како би се осећали/е уколико би њихово дете имало партнера/ку из неке од дискриминисаних група. Иако и даље постоји велики распон, између 43% (трансродне особе) и 88% (бела особа), ставови се мењају у позитивном правцу у односу на претходна истраживања.
Три четвртине испитаника/ца сматра да припадници ЛГБТИ заједнице треба да имају иста права као и хетеросексуаци/ке, док 69% сматра да истополни брак треба да буде дозвољен у Европи. Шест од десет испитаника/ца види дискриминацију Рома и Ромкиња као широко распрострањену, више него када је у питању било која друга група. Међутим, постоје значајне разлике унутар ЕУ, између 23% у Естонији, до 82% у Грчкој и Шведској. Иако испитаници/е у високом проценту изражавају позитиван став према Ромима/кињама као колегама и колегиницама (две трећине), значајно је мања бројка оних који би подржали Рома или Ромкињу за неку високу политичку позицију, или би подржали везу свог детета са припадником/цом ромске заједнице.
Проценат грађана/ки који сматрају да су током протеклих годину дана били дискриминисани је 17, што представља смањење у односу на 2015. годину, када је удео био за 4% већи. Грађани/ке би у највећем броју случајева свој случај дискриминације пријавили полицији (35%), затим пријатељу/ици или члану/ици породице (20%) и омбудсману или телу за заштиту равноправности (12%).
Мали је удео грађана/ки ЕУ који сматрају да су активности државних ауторитета ефективне у борби против дискриминације. Такође, верују да би школски материјали требало у већој мери да укључе информације о различитости.
Истраживање је спровела Кантар Белгија, на иницијативу Генералног директората за правду и потрошаче Европске комисије, док је координатор истраживања Генерални директорат за комуникације Европске комисије. Еуробарометар истраживање о дискриминацији у ЕУ се спроводи од 2006. године.
pdf [3 MB]
Оставите коментар