Влада Републике Србије
У оквиру пројекта „Правна помоћ лицима у ризику од апатридије у Србији“, финансираног од стране Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (UNHCR), Praxis је припремио извештај „Дечји, рани и принудни бракови у Србији – прописи, реакција и превенција“.
Дечји брак представља грубо кршење права детета, посебно девојчица, занемаривање детета, одузимање права на детињство, образовање, правилан и потпун развој и слободу избора, а често је присутно и злостављање детета. Међународни и национални прописи пружају задовољавајући правни оквир за превенцију и реакцију на дечје, ране и принудне бракове, али чињеница да се чак трећина ромских девојчица тренутно налази у дечјем браку представља очигледно непримењивање обавеза које проистичу из бројних међународних конвенција које је Србија ратификовала, као и из домаћег законодавства.
У извештају су, са једне стране, приказани резултати истраживања практичне примене Инструкције о начину рада центара за социјални рад ‒ органа старатељства у заштити деце од дечјих бракова, која је донета у мају 2019. године, а којом се уређује начин рада центра за социјални рад у заштити деце од дечјих, раних и принудних бракова, у ситуацијама када постоји ризик од склапања таквог брака или када такав брак постоји. Са друге стране, у извештају су представљене активности и налази Praxis-а у 2020. години на тему превенције дечјих, раних и принудних бракова, које су се првенствено односиле на превентивне активности у раду са децом основношколског узраста, као и виђење овог проблема од стране деце.
Истраживање Praxis-а је, између осталог, показало да мање од половине центара води посебну евиденцију о дечјим браковима (43%). Центри су детектовали само 313 случајева ризика од дечјег брака или дечјих бракова у претходне две године, док актуелни подаци Уницефа (MICS 6 Истраживање вишеструких показатеља за 2019. годину) указују на то да је чак 34,1% ромских девојчица старости од 15 до 19 година тренутно у браку или ванбрачној заједници. Центри су неодложно интервенисали у само 29% детектованих случајева, односно проценили да је у мање од трећине случајева дошло до угрожавања живота, здравља и развоја детета коме је потребна заштита, иако су деца била у браку или у ризику од дечјег брака. О евалуацији предузетих мера и услуга центри нису имали одговор за више од трећине случајева (36%) и само 21% деце су применом доступних мера и услуга успели да врате у примарну породицу.
Кроз радионице које су организоване са децом, може се закључити да су она итекако свесна постојања ове штетне појаве у својој заједници и да праве разлику између добровољних и принудних бракове. Међу принудним браковима је направљена разлика између оних који подразумевају продају младе, уговорених бракова и, напослетку, бракова који представљају врсту казне за децу. Уз наведене принудне бракове деца су наводила и примере добровољних ступања у брак, али је карактеристично то да су и ови бракови били праћени плаћањем цене за дете. Заправо, једина врста бракова где је изостајало плаћање одређене суме новца за младу јесу они бракови за које деца немају подршку од породице и склапају их „бежећи” од куће. Деца нису била упозната са тим да су продаја деце о којој су говорила и принуда на удају/женидбу малолетника кривична дела. Деца су исказала и потпуно неповерење у институције, јер органи нису одговарајуће реаговали ни у једној њима познатој ситуацији, и не знају ни за један случај у којем је дечји брак спречен.
Средине у којима су примери дечјих бракова били најчешћи обиловале су следећим одговорима: „Родитељима не може нико ништа”, „Хтела не хтела, МОРА”, „Нико њу ту ништа не пита”, „Нема шта ни да покушава!“
Извештај указује да изостаје неопходна системска реакција свих надлежних институција и да је потребно хитно појачати активности на превенцији дечјих, раних и принудних бракова и спроводити их умрежено и кроз мултидисциплинаран приступ свих актера, уз њихово континуирано обучавање, информисање и позивање на одговорност.
Извор: www.praxis.org.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар