Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Центар за социјалну политику (ЦСП) је у оквиру програма Европски ПРОГРЕС, спровео истраживање о стању институционалних капацитета, запошљивости угрожених група и социјалној заштити у 34 града и општине у јужној Србији.

Циљ истраживања је да допринесе унапређењу капацитета локалних самоуправа и других актера за сагледавање потреба угрожених група. Истраживање приказује свеобухватну слику стања у области административних капацитета, запошљавања и социјалне заштите у посматраним градовима и општинама. Истраживање указује на неопходност израде локалних стратегија и планова социјалне заштите како би се одредили приоритети и одвојили буџетска средства за њихову реализацију. Такође, истраживање нуди предлоге за пилотирање иновативних модела за запошљавање угрожених и маргинализованих група.

Извештај указује на бројне изазове у 34 града и општине јужне Србије обухваћене пројектом чије решавање би требало приоритизовати.

• Образовна структура становништва старијег од 15 година је неповољна. Више од 50% становника радног узраста има само основно образовање или мање (у 14 од 34 општине и града).
• Удео теже запошљивих лица у укупној регистрованој незапослености у 2015. години је веома висок у свим посматраним локалним самоуправама (од 82,9% у Прибоју до 91,3% у Бујановцу). Додатно су, у већини ЛС, релативно су високи удели регистрованих незапослених лица из старосне групе између 25 и 29 година у укупном броју лица у старосној групи 25-29 година, што указује на чињеницу да су након завршетка образовања шансе за проналазак запослења пре напуњених 30 година мале.
• У свим посматраним ЛС, више од 20% неквалификованих и нискоквалификованих незапослених лица је старије од 50 година.
• Што се тиче стања у области социјалне заштите, истраживање показује да је укупан број корисника регистрованих у центрима за социјални рад око 11% од укупног становништва у посматране 34 ЛС.
• Удео корисника новчане социјалне помоћи (НСП) у 34 локалне заједнице је у просеку 6,5, што је значајно више од републичког просека који износи 3,9%. Драматично високи удео забележен је у Бојнику (20%), Житорађи (18,5%) и Бабушници (14,9%), док је у Прибоју, Пријепољу и Ивањици овај удео мањи од 1%.
• Услуге социјалне заштите у 34 ЛС су веома слабо доступне и неједнако развијене. Чињенице које потврђују ове наводе су: изузетно мали расходи за ове намене у највећем броју од 34 локалних буџета, релативно мали обухват корисника, краткотрајно пружање услуге и недостатак континуиране услуге, као и неодрживост пружања и финансирања услуга.
• У посматраним општинама и градовима, стара лица су доминанта корисничка група услуга социјалне заштите, са 69%, а затим следе деца и млади (до 26 година) са 17% и одрасли са 14%. Већи је удео жена (59%) и више је урбаних корисника (56%).
• Услуга помоћ у кући за стара лице је услуга која се пружа у 28 од 34 локалне самоуправе. Ипак, чак и у оним локалним заједницама где постоји услуга помоћ у кући, она је често успостављена пројектно (што значи да када се потроше пројектна средства, услуга престаје да се пружа).

Извештај о стању институционалних капацитета, запошљивости угрожених група и социјалној заштити у 34 града и општине у Србији настао је у оквиру пројекта “Подршка локалним самоуправама у унапређењу социјалног укључивања кроз запошљавање угрожених и маргинализованих група”, коју спроводи Центар за социјалну политику у партнерству са Центром за истраживање јавних политика и Едукационим центром из Лесковца, кроз програм Европски ПРОГРЕС, а уз финансијску подршку Европске уније, Владе Швајцарске и Владе Републике Србије. Методологија израде Извештаја обухватила је преглед литературе и доступних података, спровођење анкете у 34 локалне самоуправе и анализу прикупљених података.

Кликните да преузмете Извештај о стању институционалних капацитета, запошљивости угрожених група и социјалној заштити у 34 града и општине у Србији.

Извор: csp.org.rs