Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Према најновијем Извештају о људском развоју (Human Development Report 2020) Програма Уједињених нација за развој (UNDP), Индекс људског развоја Србије за 2019. годину износи 0,806, што је сврстава на 64. место од 189 земаља и територија обухваћених извештајем и у категорију веома високо развијених земаља. На врху листе поново је Норвешка, коју следе по две земље изједначене према вредности Индекса људског развоја – Ирска и Швајцарска, па Хонг Конг и Исланд.

Индекс људског развоја (HDI) мери просек дугорочног напретка у три основне димензије развоја друштва: дуг и здрав живот, приступ образовању и пристојан животни стандард, и према том параметру, земље су рангиране у неколико категорија – од оних са ниским до оних са веома високим људским развојем.

Од земаља у окружењу Србије, најбоље је пласирана Словенија, која је на 22. месту, док су међу веома високо развијеним земљама такође Хрватска (43) и Црна Гора (48), као и Мађарска (40), Румунија (49) и Бугарска (56). Категорију ниже, међу високо развијеним земљама су Албанија (69), Босна и Херцеговина (73) и Северна Македонија (82).

Према најновијем Извештају о људском развоју, очекивани животни век у Србији је 76 година. Грађани Србије завршили су у просеку 11,2 година школовања, док млађе генерације очекује просечно 14,7 година школовања.

Према Индексу мултимензионалног сиромаштва (MPI), који идентификује вишеструке ускраћености у оквиру истог домаћинства у погледу образовања, здравља и животног стандарда, у Србији је 0,3% становништва, односно 30 хиљада људи вишедимензионално сиромашно, док се у ризику од уласка у ову категорију налази додатних 299 хиљада људи, односно 3,4% становништва.

Поводом 30. Извештаја о људском развоју, UNDP је анализирао и напредак земаља од првог извештаја 1990. године, до последњег, који обрађује доступне податке о здрављу и животном веку, нивоу образовања и бруто националном дохотку, закључно са 2019. годином.

Према овој анализи у Србији се у последњих 30 година животни век у просеку продужио за 4,5 године, број завршених година школе у популацији од 25 година и старијој се увећао за 3,2 године, односно за 2,3 године када је у питању очекивани број година који ће деца која тек треба да крену у школу провести у систему образовања. У истом периоду бруто национални доходак (GNI) је опао за 0,6 посто.

Ново мерило које показује утицај људског развоја на планету

Нови Извештај о људском развоју UNDP-а наводи да пандемија COVID-19, као најновија криза са којом се свет суочава, неће бити и последња уколико људи не смање притисак који врше на планету. Зато UNDP уводи нови, експериментални индекс људског развоја (PHDI) који узима у обзир колико угљен диоксида земље емитују, као и њихов материјални отисак, односно укупну количину природних ресурса искоришћених да би се задовољиле потребе потрошње.

Овако прилагођен Индекс (PHDI) показује на који начин би се слика глобалног људског развоја променила када би за његово дефинисање добробит планете била једнако важна као и добробит људи. Примера ради, више од 50 земаља не би више било у групи оних са веома високом стопом људског развоја, што показује њихову зависност од фосилних горива и природних ресурса.

„Људи имају већу моћ над планетом него икада пре. Док се суочавамо са последицама пандемије, рекордно високих температура и рапидно растуће неједнакости, време је да ту снагу искористимо како би редефинисали значење напретка, тако да више не кријемо утицај наших емисија угљен диоксида и потрошње ресурса. Као што овај извештај показује, ниједна земља у свету још није постигла веома висок степен људског развоја, а да није изузетно оптеретила планету. Ми бисмо могли бити прва генерација која ће то исправити. То је следећа граница људског развоја“, поручује Аким Штајнер, администратор UNDP-а.

Извештај нуди веома јасан избор светским лидерима – или ће предузети смеле кораке како би смањили страховите притиске којима је изложена животна средина, или ће доћи до застоја у напретку човечанства.

Смањивање притисака на планету на начин који би омогућио свим људима да се успешно развијају изискује уклањање огромне неравнотеже моћи која спречава промене.

Неједнакости унутар и између земаља, са дубоким коренима у колонијализму и расизму, значе да они који имају више узимају благодети природе за себе, а последице плаћају сви, наводи се у Извештају.

На пример, најсиромашније земље света би због климатских промена до 2100. године могле сваке године да имају до 100 дана са екстремним временским приликама више. Потпуна примена одредби Париског споразума преполовила би тај број.

Такође, земља којом управљају аутохтони народи Амазоније апсорбује, по глави становника, количину угљен диоксида равну оној коју емитује најбогатијих 1% светског становништва. Међутим, аутохтони народи се и даље суочавају са оскудицом, прогањањем и дискриминацијом и мало могу да утичу на доношење одлука, каже се у извештају.

Истовремено, пун износ трошкова у друштвима која дају субвенције за фосилна горива из јавних фондова – укључујући ту и индиректне трошкове – процењује се на више од 5 билиона долара годишње, или 6,5% глобалног БДП-а, према подацима Међународног монетарног фонда.

Примери јавног деловања које може допринети уклањању неједнакости крећу се од прогресивно растуће стопе опорезивања до заштите приобалних заједница превентивним инвестицијама и политиком осигурања, што би могло да сачува животе 840 милиона људи који живе у приобалним подручјима на ниској надморској висини.

Пошумљавање и боље старање о шумама могли би чинити приближно четвртину акција које морамо предузети пре 2030. године како бисмо спречили да глобално загревање досегне два степена Целзијуса изнад нивоа прединдустријске ере.

„Хватајући се у коштац са проблемом неједнакости, користећи иновације и радећи са природом уместо против ње, људски развој би могао да учини трансформативни корак напред ка истовременом пружању подршке друштвима и планети“, каже Педро Консеисао, директор UNDP-ове Канцеларије за Извештај о људском развоју и водећи аутор Извештаја.

Овогодишњи извештај, насловљен „Следећа граница: Људски развој и антропоцен“, наводи да људи и планета улазе у потпуно нову геолошку епоху – Антропоцен или доба људи. По први пут у историји, већи је утицај људи на планету, него планете на људе.

Следећа граница људског развоја изискиваће трансформацију друштвених норми и вредности, као и државних и финансијских подстицаја, закључује се у извештају.

Цео Извештај UNDP-а о људском развоју 2020 доступан је на енглеском језику на овом линку.

Извор: www.rs.undp.org