Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије припремио је Приручник за увођење родне перспективе у наставу српског језика за први циклус образовања. Циљ овог приручника је да подстакне и охрабри наставнице и наставнике разредне наставе да у наставу српског језика уведу родну перспективу, показујући им на конкретним примерима како се то може урадити у постојећим условима. У приручнику се указује на наставне садржаје који су најпогоднији за покретање родних тема са децом млађег основношколског узраста, а нуде се и припреме за часове за одређене наставне јединице у којима се наводе циљеви и исходи часа уз детаљно представљен ток рада.
Припрема овог приручника подстакнута је налазима родне анализе наставних планова и програма и уџбеника за предмет Српски језик од I до IV разреда основне школе, који указују на то да су аутори текстова заступљенији од ауторки, да су мушки ликови и у текстовима и на сликовним прилозима заступљенији од женских, при чему су и једни и други представљени у стереотипним родним улогама. Такође, у уџбеницима је представљен шири дијапазон професија, особина, вредности и интересовања мушких ликова у поређењу са женским. Додатно, чак и када самостално бирају текстове ван програма, приређивачи/це читанки се чешће опредељују за ауторе него за ауторке. Са друге стране, уочена је позитивна тенденција да се у читанкама користи родно неутралан језик (обраћање ђацима у другом лицу једнине или множине), мада се дешава и да се примери родно неутралног, родно осетљивог и родно дискриминаторног језика појављују у истој реченици.
Предмет Српски језик је одабрен као један од најпогоднијих за увођење родне перспективе зато што области које обухвата – Језик, Језичка култура и Књижевност – омогућавају ученицима/ама да, између осталог, боље упознају себе и свет око себе, сагледавају, уочавају и анализирају своје окружење, сложеност и разноликост савременог друштва, развијајући кроз идентификацију са књижевним ликовима и анализу књижевних дела емпатију према другима и способност разумевања другачијих перспектива.
Оставите коментар