Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Нови UN Women извештај предлаже политичку агенду којом би се окончала родна неравноправност у оквиру породица. Извештај „Напредак жена у свету 2019–2020: породице у свету који се мења“ испитује како промене у породици утичу на права жена и открива да већина земаља може да приушти политику прилагођену породици.

Како су права жена напредовала током протеклих деценија, породице широм света су постале окружења у којима владају љубав и солидарност, али и она у којима се и даље нарушавају основна људска права и у којима опстаје родна неравноправност, наводи се у недавно објављеном UN Women извештају „Напредак жена у свету 2019 – 2020: породице у свету који се мења“.

„Широм света, сведоци смо усклађених напора да се онемогући женско деловање, као и оспоре њихова права да саме доносе одлуке које имају за циљ да заштите ’породичне вредности’. Ипак, помоћу истраживања и доказа спознали смо да не постоји ’стандардни’ облик породице и да никад није ни постојао“, изјавила је извршна директорка UN Women, Фумзиле Мламбо-Нгцука. „Овај извештај се супротставља том отпору тако што показује да породице, у свој својој разноликости, могу бити кључни покретачи родне равноправности, под условом да доносиоци одлука развијају политике које се заснивају на томе како људи данас заиста живе, са правима жена у њиховој сржи.“

Заснован на подацима са глобалног нивоа, иновативним анализама и студијама случаја, извештај показује разноликост породица широм света и пружа снажне препоруке које осигуравају да закони и политике подржавају данашње породице и задовољавају потребе свих њихових чланова, посебно жена и девојчица, уз анализу колико би коштало њихово спровођење.

Неки од уочених трендова су:

• старосна граница за ступање у брак је повећана у свим регионима, док су стопе наталитета опале, а економска аутономија жена се повећала;
• глобално гледано, нешто више од једне трећине (38%) домаћинстава чине парови који живе са децом; проширене породице (које укључују и друге рођаке) су скоро подједнако честе (27%);
• на челу већине породица самохраних родитеља, које чине 8% домаћинстава, јесу жене, које често морају да ускладе посао, бригу о деци и неплаћене кућне послове. Истополне породице постају све видљивије у свим регионима.

Као што извештај показује, породице могу бити заједнице у којима чланови брину једни о другима, али могу и доводити до конфликта, неравноправности, а веома често и насиља. Данас, три милијарде жена и девојчица  живи у земљама у којима силовање у браку није експлицитно криминализовано. Међутим, неправде и узнемиравања преузимају и друге облике. У једној од пет земаља девојчице немају иста права као дечаци када је у питању наслеђивање, док у осталим (у укупно 19 земаља) по закону жене морају бити послушне својим мужевима. Отприлике једна трећина жена из земаља у развоју наводи да има делимичну или никакву контролу над сопственом здравственом заштитом.

Жене настављају да улазе на тржиште рада у великом броју, али брак и мајчинство смањују стопу њиховог учешћа у радној снази, као и приходе и бенефиције које долазе са њим. Нови подаци у извештају показују да на глобалном нивоу нешто више од половине удатих жена старости од 25 до 54 године учествује у радној снази, у поређењу са две трећине неудатих жена и 96% ожењених мушкараца. Главни покретач ових неједнакости је чињеница да жене и даље три пута више него мушкарци раде неплаћене послове који се односе на негу и рад у домаћинству и то због недостатка финансијски приступачних услуга ове врсте.

Извештај баца одређено позитивно светло на родитељско одсуство, будући да је повећана стопа у којој ову меру користе очеви, посебно у земљама у којима постоје посебни подстицаји, као што су „квоте за очеве“, које резервишу непреносиви део њиховог одсуства по принципу „искористи или изгуби“.

Поред тога, извештај наглашава изазове са којима се суочавају жене и њихове породице када мигрирају. Неправедни прописи подразумевају да немају све породице право на поновно окупљање након раздвајања њихових чланова/ица, а често немају ни приступ јавним услугама. Када је миграциони статус жена везан за њихове партнере, може им бити тешко или немогуће да изађу из насилних веза.

Извештај позива креаторе политика, активисте/киње и људе из свих области живота да трансформишу породице у места једнакости и правде – где жене имају избор и глас и где им је осигурана физичка и економска безбедност.

Неке од препорука изнесених у извештају, чији је циљ да се постигне наведена тежња, укључују:

• измену и реформу породичних закона како би се осигурало да жене могу да бирају да ли ће се, када и за кога удати; које би обезбедиле могућност развода; као и којима би се омогућило женама да приступе породичним ресурсима;
• признавање различитих облика партнерства, како би се заштитила права жена које живе у ванбрачним и истополним заједницама;
• улагање у јавне услуге, посебно у образовање и репродуктивну здравствену заштиту, како би се проширили животни избори жена и девојака и како би им се омогућило да доносе информисане одлуке када су у питању сексуални односи и трудноћа;
• плаћено родитељско одсуство и државна подршка бризи о деци и старијим особама морају се узети у обзир у изради свеобухватних система социјалне заштите који могу помоћи издржавању породица;
• осигуравање физичке безбедности жена кроз примену закона и политика за елиминацију свих облика насиља над женама и девојчицама, као и обезбеђивање приступа правним услугама и услугама подршке оним женама које су преживеле насиље.

Анализа израђена за овај извештај показала је да већина земаља може да имплементира пакет политика, укључујући подршку приходима током читавог живота, здравствену заштиту, услуге бриге о деци и старијим особама, за мање од 5% БДП-а.

Старање о томе да породице служе као окружење у којима влада равноправност и правда не представља само морални императив, већ је и од пресудног значаја за достизање Циљева одрживог развоја (SDGs), најсвеобухватније агенде којом се осигурава људски напредак.

Контекст

Серија извештаја „Напредак жена у свету”, периодично тематско истраживање права жена које се спроводи од 2000. године, настоји да подстакне промене у оквиру закона, политика и програма, стварајући окружење које женама и девојчицама омогућава да остваре своја права.

Напредак жена у свету 2019-2020 се подудара са кампањом организације UN Women под називом „Генерацијска једнакост: Остваривање женских права за једнаку будућност“ у предстојећем обележавању 25. годишњице Пекиншке декларације и Платформе за акцију из 1995. године, која се сматра једном од најважнијих визионарских агенди за оснаживање жена и девојчица на целом свету. Упркос одређеном напретку, остварење права жена се и даље суочава са бројним изазовима.

Преузмите корисна документа:

• Извештај „Напредак жена у свету 2019–2020: породице у свету који се мења“ (.pdf, енглески језик)
• Резиме Извештаја (.pdf, енглески језик)
• Колико ће коштати да се откључа моћ породице – публикација о финансирању пакета мера усмерених на заштиту породице, са циљем унапређења родне равноправности и оснаживања жена (.pdf, енглески језик)
• Најважније чињенице и бројке – налази Извештаја на глобалном и регионалном нивоу

Извор: www.unwomen.org