Пише: МЕСТО ЗА НАС (Блог о социјалном укључивању)
Доротеја Ланг рођена је 1895. године, као друго дете немачких имиграната у Њу Џерсију. Када је имала седам година, добила је дечју парализу, због чега јој је десна нога била тања, а десно стопало изврнуто. Храмала је док хода, јер није могла да се ослони на десну пету: „То је вероватно најважнија ствар која ми се десила. Обликовала ме је, водила ме, давала ми инструкције, помагала ми, понижавала ме, све то у исто време. Никада то нисам превазишла и свесна сам силине и моћи тога“. Са 12 године, након што их је отац напустио, одбацила је његово презиме и узела мајчино.
Студирала је фотографију на Универзитету Колумбија. Потом је отворила фотографски студио у Сан Франциску где је радила портрете, показујући се као експерт за сваку појединачну личност коју фотографише. Умела је да се повеже са људима. Радећи портрете, увидела је како слике појединаца имају неупоредиво јачи емотивни утицај него прикази опустошеног предела или олује; тиме ће се руководити у својим документарним и фоторепортерским радовима.
Њен приватни живот обележиле су две велике љубавне приче, које су водиле у два неконвенционална брака. Први муж, Мејнард Диксон, завео ју је уметношћу, престижом, сексуалном харизмом. Њих двоје били су средиште боемског живота помодне заједнице уметника и њихових заштитника. Обрнули су конвенционалне брачне улоге: Доротеја је доносила новац у кућу, док је Диксон све више зависио од ње. Њена многобројна путовања која су трајала и по неколико месеци стављале су је у позицију самохране мајке два сина; подносила је депресију и опаке шале свог мужа, толерисала ванбрачне излете. Њихов брак потрајао је петнаест година и није га било лако окончати. Доротејин други муж, Пол Шустер Тејлор, био је конвенционалан и суздржан. Њих двоје упустили су се у изузетно романтичну везу, стварајући породично и професионално партнерство које ће трајати до краја њеног живота.
Док је она још била непозната, Пол је веровао у генијалност њених радова и охрабривао ју је да се не покорава оградама супружништва и мајчинства. Он јој је објашњавао друштвене проблеме које је фотографисала, а она је њега учила како да види оком објектива.
Фотографије Доротеје Ланг створиле су демократичнију визуелну представу Америке. Њена Америка укључивала је Мормоне, Јевреје, евангелисте, фармере, закупце, путујуће фармере, раднике, мушкарце и жене, грађане и мигранте, не само црне и беле, него и Мексиканце, Филипинце, Кинезе, Јапанце. Неке фотографије биле су и забрањиване, јер су разоткривале нехуман однос према људима, нарочито странцима током Другог светског рата.
Фотографисала је раднике, гледајући са поштовањем њихов рад, вештине, достојанство и понос. Већином су њене фотографије оптимистичне управо захваљујући честим призорима туге и депресије. Њена порука да се лепота, интелигенција и морална снага налазе међу људима без обзира на околности имала је политичког утицаја.
(…)
Текст “Објективом против предрасуда” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
Оставите коментар