Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У Европској унији почиње да се види напредак у интеграцији Рома отакако је пре четири године усвојен оквир за координисано деловање чланица на том плану. Напредак се, како истичу у Европској комисији, огледа и у томе што је инклузија Рома сада део европске политичке агенде. Међутим, још много тога треба да се уради у укључивању Рома у образовање и омогућавању запошљавања и приступа здравству и становању, наводи се у новом извештају Европске комисије о напретку у интеграцији Рома. Истиче се и да ће чланице ЕУ убудуће у новом буџетском периоду 2014-2020. издвајати за инклузију Рома више средстава из заједничког социјалног фонда.

Три године након усвајања Европског оквира за националне стратегије за интеграцију Рома којим је покренут процес координисаног деловања за инклузију Рома у ЕУ, у већини чланица је видљив напредак али је он спор, оцењује се у новом извештају Европске комисије о примени тог оквира.

Наводи се да је сада више ромске деце укључено у предшколске установе и да је све више програма за помоћ Ромимама у запошљавању, као и медијаторских програма за питања становања и приступа здравству.

“Пре четири године, интеграција Рома није била на радару већине чланица. Сада, захваљујући заједничкој акцији, осећа се промена”, рекла је европска комесарка правде Вивијан Рединг (Viviane).

Она је додала да “векови искључености и дискриминације не могу нестати преко ноћи”, али да је питање интеграције Рома сада део европске политичке агенде и да се види напредак.

“Као следећи корак, могу да замислим уже усмерене прописе и фондове који су посебно издвојени за Роме како би се обезбедило да средства стигну тамо где је то потребно”, рекла је Вивијан Рединг.

Европски комесар запошљавања, социјална питања и инклузију Ласло Андор (Laszlo) рекао је да чланице интеграцију Рома треба да узму у обзир при изради политика у образовању, запошљавању, здрасвтву и питањима становања.

Образовање

Европска комисија је констатовала да је у домену образовања остварен напредак у интеграцији Рома пре свега када је реч о школовању у раном детињству, али да још доста тога мора урадити да би се Роми више укључили у образовање.

Наводи се да је остварен напредак у напорима да ромска деца заврше основну школу, док се у Финској повећало учешће ромске деце у предшколском образовању са 2% на 60%. Комисија је поздравила и нови закон у Мађарској о двогодишњем обавезном предшколском образовању и сличне прописе у Бугарској, као и увођење путујућих учитеља који путују са номадским породицама у Ирској.

Комисија је нагласила да чланице ЕУ које имају бројнију ромску популацију морају да се боре против сегрегације и раног напуштања школовања, као и да образовни систем учине инкулузивнијим.

Младим Ромима треба омогућтии да стекну вештине и квалификације и то најмање на нивоу средње школе а одраслим Ромима обезбедити целоживотно учење.

Запошљавање

На плану запошљавања нису остварени већи резултати и чланице ЕУ ће, да би смањиле јаз између Рома и другог становништва, морати да се позабаве тржиштем рада. У том смислу, Ромима са ниским квалификацијама који траже посао треба омогућити обуку и саветовање, апослодавцима обезбедити подстицаје, као што су субвенције за запошљавање, пробни рад и стажирање.

У протекле четири године било је покушаја да се побољшају услови за запошљавање Рома, али ти напори су врло ретко праћени системским мерама на тржишту рада које би укључивале борбу против дискриминације и давање подстицаја послодавцима. Као добре примере Комисија је навела обуку ментора у Аустрији за Роме који траже посао.

Друге мере би могле да укључују уважавање социјалног апсекта у јавним набавкама, борбу против дискриминације на радном месту и запошљавање Рома у јавним службама на националном и локалном ниову али тако да се не ствара паралелни систем запошљавања. Европска комисија је оценила да треба искористити и потенцијал социјалног предузетништва.

Циљ ЕУ је да до 2020. 75% људи старости од 20 до 64 године буде запослено, док је та стопа сада 68,8%. У случају Рома стопа запослености је знатно нижа а, према подацима из истраживања Светске банке које обухвата Бугарску, Чешку, Румунију и Србију, и за 26 процентних поена мања.

Здравство

На основу анализе мера предузетих у здравству закључује се да здравственом негом и основном социјалном заштитом нису обухваћени сви грађани. Улагање у здравствене мере и превенцију за све Роме, посебно децу, кључно је јер ће то спречити даље здравствене проблеме, оцењује се у извештају.

У извештају се поздравља увођење здравствених медијатора у Румунији и Шпанији и неке мере у Француској, али се додаје да је остваривање здравствене заштите и даље проблем у неким чланицама.

Очекивани животни век Рома је обично 10 година краћи него век просечног Европљанина а стопа смртности ромске деце је знанто већа од европског просека који је 4,2 на 1.000 рођења. Према подацима UNDP-а, у Бугарској, Румунији, Словачкој, Мађарској и Чешкој стопа смртности ромске деце је 2 до 6 пута виша од остатка популацијезависно од земље.

Становање

Када је реч о становању мали пројекти нуде корисне примере који, међутим, морају да се шире примењују да би дали очекиване резултате, оценила је Комисија и додала да чланице, да би се остварио напредак у решавању становања, морају да ефикасније решавају тај проблем.

У неким чланицама мора да се разјаснити правни статус насеља, а власти морају подржати мере у урбаном планирању како би се спречила гетоизација у градовима. У руралним срединама морају се предузети већи напори како би се смањио ризик од искључења из друштва.

Као добре праксе издваја се увођење 38 медијатора за становање у Белгији и успостављање локалног тима у Берлину који помаже у прихватању Рома као суседа.

Док између 72% и 100% домаћинстава ЕУ има воду, то није случај са ромским домаћинствима. Истраживање Агенције ЕУ за основна права указало је на тешкоће Рома у решавању стамбеног питања.

Дискриминација

У готовом свима чланицама јављају се слабости у борби против дискриминације, оцењује се у извештају и додаје та борба није засебна политика већ да мора прожимати све политике.

Додатна пажња мора се усмерити на комуникацију са јавношћу како би се истакле користи од разноликости и инклузије, оценила је Комисија и нагласила да чланице ЕУ морају и да политички јасно иступе и да не смеју дозволити да се толерише расизам.

Један од највећих изазова је сузбијање посредне и непосредне дискриминације на тржишту рада. Према изнетим подацима, знатан број Рома је искусио дискриминаију у протеклих 5 година док су покушавали да пронађу посао, од 38% у Шпанији до 74% у Чешкој.

Више средстава од 2014.

Портеклих година средства које чланице дају за интеграцију Рома знатно су се повећала, остварен је напредак у планирању али се проблеми јављају у примени. Земље са бројном ромском популацијом и даље се суочавају са изазовима при коришћењу фондова ЕУ, наводи се у извештају.

Оцењује се да у буџетском периоду 2007-2013. није искоришћен потенцијал средстава ЕУ за подршку интеграцији Рома из више разлога: од проблема у проналажење средстава за учешће у финансирању пројекта, сложености административне структуре до недовољне сарадње власти и Рома.

У наредном буџетском периоду 2014-2020. за структурне и кохезионе фондове издвојено је 343 милијарди евра, од чега ће најмање 80 милијарди евра бити уложено у развој људских ресурса, запошљавање и социјалну инклузију путем Европског социјалног фонда (ЕСФ).

Одлучено је да свака земља најмање 20% или 16 милијарди евра средстава из ЕСФ определи за борбу против сиромаштва и искључености из друштва. До сада је за то у просеку издвајано око 15% средстава.

После 2020. Европска комисија ће размотрити начине за ефикаснију финансијску подршку Ромима, укључјући и посебан финансијски инструмент.

Извор: EurActiv.rs