Влада Републике Србије
„Србији је неопходно више одговорних програма рада са починиоцима насиља у породици, како би се на време упозорило на претње насиљем, смањио ризик од понављања насиља и повећала сигурност жена и деце у ризику од насиља“, закључак је дискусије о томе „Како спроводити одговорне програме рада са починиоцима насиља у породици“, одржане 8. маја.
Насиље над женама, према Декларацији Уједињених нација, јесте свако насиље усмерено на жену зато што је жена, или они акти насиља који диспропорционално погађају жене. Подаци показују да је готово свака трећа жена имала искуство насиља у свом животу, а да су већина починилаца мушкарци.
„Мушко насиље над женама може се зауставити једино променом личних и друштвених патријархалних и дискриминаторних ставова који деградирају жене и девојчице, и толеришу и оправдавају насиље над њима“, истакла је Јелена Таџић, руководитељка сектора за социјалну инклузију и родну равноправност Програма УН за развој (UNDP), и додала да УН дечаке и мушкарце виде као важне савезнике и подршку у дугорочној борби против ове врсте насиља.
У периоду од 2011. до 2016. године на програме рада са починиоцима насиља у Србији упућено је 658 починилаца. Нажалост, од успостављања програма до данас, ови програми се тек спорадично спроводе, нису део међусекторског система заштите и нису системски повезани са програмима подршке жртвама. Поред тога, иако је међу институцијама прихваћена идеја о потреби оваквих програма, подаци о њиховој распрострањености, квалитету, карактеристикама и ефектима се не прате и не прикупљају, нити су део системског одговора на насиље над женама и децом релевантних државних установа и институција.
Одговорни програми рада са починиоцима насиља пре свега имају циљ да смање ризик од понављања насиља у породици и да повећају сигурност жена и деце у ризику од насиља. Мушкарци могу изабрати и да не буду насилни и већина њих се не осећа добро са оним што чини истакао је Рори Мекреј, национални координатор програма рада са починиоцима Владе Шкотске. Они нуде починиоцима могућност да отворено дискутују о својим предрасудама и уверењима и да развију стратегије за решавање сопствених проблема на мање деструктиван начин, побољшавајући тиме свој живот и животе својих ближњих. Тиме помажу и у спречавању будућих генерација да понове насиље које су доживели као деца.
Ефикасно спровођење ових програма подразумева размену информација и сарадњу сервиса за подршку женама, полиције и правосуђа. Спровођење програма рада са починиоцима насиља је и међународна обавеза коју је Србија преузела ратификацијом Истанбулске конвенције 2013. године. Ови програми почели су у свету да се спроводе још 1980-их година. „Програми рада са починиоцима насиља нису алтернатива или замена за санкције. Насиље је кривично дело и мора да буде кажњено. Програми рада са починиоцима имају огромну улогу, нарочито у такозваним сивим зонама, када насилник не заврши пред судом, а насиља је било“, каже Алесандра Паунц, директорка Европске мреже за рад са починиоцима насиља, истичућо да у фокусу увек мора бити безбедност жена и деце.
У дискусији су учествовали међународни стручњаци и стручњакиње са вишедеценијским искуством рада са починиоцима насиља у породици и партнерским односима Европске мреже за рад са починиоцима насиља, представници/е институција Владе Републике Србије, независних тела, спроводиоци/тељке програма рада са починиоцима насиља, као и представници/е женских невладиних организација које заступају интересе и права жена које су преживеле насиље.
Скуп је организован у оквиру заједничког пројекта „Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама у Србији”, који спроводе агенције УН (UNDP, UNICEF, UN Women, UNFPA) у партнерству са владиним институцијама на свим нивоима – националном, покрајинском и локалном, уз подршку Владе Шведске.
Извор: www.rs.undp.org
pdf [3 MB]
Оставите коментар