Одржана дискусија „Колико су села по мери младих?” : Инклузија

Национална асоцијација практичара/ки омладинског рада (НАПОР) организовала је дискусију под називом „Колико су села по мери младих?”. На догађају који је окупио представнике/це релевантних националних институција, младих, удружења пољопривредника, канцеларија за младе и организација цивилног друштва разговарано је о изазовима са којима се суочавају млади у руралним срединама, као и о томе колико постојећи институционални оквир одговара на потребе младих. У последњем делу догађаја израђен је сет препорука за унапређење рада институција надлежних за унапртеђење положаја младих у руралним срединама.

Националну дискусију отворила је извршна директорка НАПОР-а Јелена Стојановић указујући на податак да на 85 одсто територије Србије која се сматра руралном живи мање од половине укупног становништва земље. Од тога 17.6 одсто чине млади који се свакодневно суочавају са бројним изазовима.

„То је око 450.000 младих, а ако знамо да у Србији укупно живи око миллион и двеста младих, јасно је да када причамо о руралним младима, говоримо о трећини младих Републике Србије. За НАПОР ови подаци указивали су да је неопходно системски приступити проблемима руралних младих. Такође, оно што је било евидентно је да се млади на селу најчешће посматрају кроз призму пољопривреде и да се слободно време младих не препознаје као значајно питање. Након низа састанака са организацијама чланицама НАПОР мреже, постављен је амбициозни циљ – креирати стратегију омладинског сектора усмерену на младе из сеоских подручја. Међутим, на самом почетку наишли смо на први проблем, а то је недостатак свеобухватних података о положају и потребама младих из руралних средина. Други изазов односио се на применљивост примера добре праксе на контекст Србије”, појаснила је Стојановићева и додала да су управо то били разлози за формулацију регионалног пројекта „Испод лупе: рурални омладински рад” (Under The Loupe: Rural Youth Work) који је окупио два истраживачка института из Србије и Хрватске, као и три организације из Србије, Хрватске и Словеније, а који се реализује уз подршку Европске комисије кроз програм Еразмус+, односно уз подршку Фондације Темпус у Србији.

„Данашњи догађај организујемо као завршну активност овог пројекта, а почетак системског процеса на националном нивоу који ће дати конкретне смернице, предлоге мера и активности које омладински сектор може да понуди младима из руралних подручја у Србији како би унапредио квалитет њиховог живота и како би млади остајали на селу”, навела је Стојановићева.

Након уводног обраћања учесници/е догађаја су имали прилике да чују личне приче о свакодневним изазовима живота и рада у руралној средини из перспективе младе особе Јоване Јанев и омладинског радника Владимира Будалића, а потом и кључне налазе из истраживања о положају и потребама младих у руралним подручјима.

У другом делу догађаја организована је панел дискусија под називом „Колико институционални оквир одговара на потребе младих?”, у којем су учествовали представници релевантних националних институција: Тодо Терзић из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и проф. др Милован Митровић из Академијског одбора САНУ за село. Иако је претходно било потврђено и учешће представника Министарства омладине и спорта, услед непредвиђених и неодложних обавеза, током панела изостављена је перспектива ове инстититуције.

Како је пољопривреда примарна област деловања Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде највећи део средстава и подстицајних мере када је реч о младима у руралним срединама, усмерен је управо на младе пољопривреднике, појаснио је представник ове институције Тодо Терзић. Међутим, како је навео, то не значи да не постоји простор за развијање нових програма и успостављање сарадње са осталим секторима у циљу унапређења положаја младих на селу, те позвао предствнике/це омладинског сектора да формулишу конкретне предлоге у односу на ову тему и доставе их Министарству.

Према речима проф. др Митровића, иако постоји одређени легислативни оквир, потребан је системски приступ решавању овог проблема и веће укључивање самих грађана који живе у руралним местима. Како је навео, питања и проблеми младих не могу се посматрати изоловано нити се могу решавати док се не обезбеде минимални инфраструктурни услови који су круцијални за опстанак села у Србији, а којима се Национални тим за препород села бави.

На самом крају националне дискусије учесници/е су имали прилику да изнесу предлоге за унапређење постојећег институционалног оквира, на основу којих су формулисане препоруке које ће бити упућене релевантним институцијама за унапређење положаја младих на селу. Препоруке које су изнете, односе се углавном на успостављање простора за младе, креирање међусекторске сарадање и решавање инфраструктурних питања. Детаљан предлог за унапређење биће доступан јавно у наредним данима на сајту НАПОР-а.

Извор: www.napor.net