Vlada republike SrbijeВлада Републике Србије

Jezici

Одржана завршна конференција пројекта „Економски утицај социјалних предузећа”

Објављено 05.06.2014.

ekonomski_uticaj_socijalnih_preduzeca_u_srbijiРепублички завод за статистику организовао је завршну конференцију поводом представљања резултата рада на пројекту „Економски утицај социјалних предузећа”, који је финансијски подржала Европска комисија. Конференција је одржана 2. јуна 2014. године у Клубу посланика у Београду. Пројекат је реализовао Републички завод за статистику у сарадњи са Групом за развојну иницијативу и Групом 484. Финансиран је и подржан од стране Европске комисије, а Република Србија је била једна од пет изабраних држава, у конкуренцији њих 27, у којој је пројекат спроведен. Циљеви спроведеног пројекта били су да се прикаже бруто додата вредност коју су социјална предузећа остварила у Србији, затим да се она мапирају  и да се прикаже њихов шири друштвени значај.

Према резултатима истраживања, који су доступни у посебној публикацији, у Србији је 2012. године деловало 1196 социјалних предузећа. У њиховом укупном броју највећи удео (90%) имају задруге (65,6%) и удружења грађана (23,7%). Близу половине социјалних предузећа (45,8%) налазило се у Војводини, док их је у Београдском региону свега (10,8%). Бруто додата вредност коју су ова предузећа остварила у Републици Србији током 2012. године износила је 6819,2 милиона динара, што представља свега 0,2% БДП-а Републике Србије у тој години. Задруге су у укупној бруто додатој вредности допринеле највише, са 75,3%, а затим следе удружења грађана са 10,5%. У овом сектору просечна бруто додата вредност по часу износила је 367,6 динара, а највећу продуктивност су имале агенције за развој (626,8 РСД), пословни инкубатори (539,7 РСД) и фондације (515,3 РСД), док је најмања продуктивност остварена у предузећима за запошљавање особа са инвалидитетом (95,7 РСД) и зависним предузећима (63,9 РСД).

У социјалним предузећима је током 2012. године било запослено укупно 10326 особа, што чини 0,6% укупног броја запослених у Републици Србији. Највише их је било запослено у задругама (58,6%), предузећима за запошљавање особа са инвалидитетом (20,2) и удружењима грађана (14,0 %). Полна структура запослених је показивала да је у овом сектору запослено знатно више мушкараца (62,3%) него ли жена (37,7%). Жене ипак чине већину запослених у појединим типовима предузећа, а то су агенције за развој, пословни инкубатори и зависна предузећа. Највећи број запослених има средњу стручну спрему (56,6%).  Висок проценат запослених без икакве стручне спреме забележен је у предузећима за запошљавање особа са инвалидитетом (7,4%) и задругама (6,7%), док они са високом и вишом стручном спремом имају највећи удео у агенцијама за развој (75,2%) и пословним инкубаторима (57,9%). Половина укупног броја запослених у сектору социјалних предузећа долази из категроије теже запошљивих лица (14,3% лица старости до 30 година, и 35,7% лица старијих од 51 године). Учешеће запослених до 30 година било је највеће у фондацијама (43,6%), а најмање у пословним инкубаторима (7%). Учешће запослених старијих од 51 године било је највеће у удружењима грађана (50,7%), а најмање у зависним предузећима (9,8%). Удео стално запослених у укупном број запослених лица износио је 85,7%. при чему је тај удео у предузећима за запошљавање особа са инвалидитетом близу 100%.

У сектору социјалних предузећа је током 2012. године било ангажовано 23836 волонтера, од чега 91,1% у удружењима грађана. Удео волонтера у укупном број ангажованих лица износио је 93,7% за удружења грађана и 85,9% за фондације, док је у свим осталим типовима социјалних предузећа износио испод 10%. Жене су биле нешто заступљеније од мушкараца (50,7%:49,3%) када је реч о полној структури, док је када је реч о старосној структури највише било лица старости до 34 године – њих 59,8%.

У погледу социјалних циљева 61,5% социјалних предузећа навело је да свој рад везује за економско оснаживање и запошљавање, а 15,4% за социјално-хуманитарну мисију.

Кликните да преузмете публикацију „Економски утицај социјалних предузећа у Републици Србији“ на српском језику. Верзију публикације на енглеском језику можете пронаћи овде.

Контакт:

Мр Раде Ћирић
Одсек за израду кварталних националних рачуна
тел: +381 11 2412-922, локал 256
rade.ciric@stat.gov.rs

Група за информисање и дисеминацију
тел: +381 11 2401-284
stat@stat.gov.rs

Извор: webrzs.stat.gov.rs

Коментари

 
0

 Подели

Оставите коментар

Унесите коментар


Име


e-mail


website


Повезане вести

Билтен о социјалном укључивању

Архив билтена о социјалном укључивању

Актуелности > <

Калкулатор социјалних давања

Блог > <

Актуелни документи > <

Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији
децембар, 2021 arrow right pdf [3 MB]
SILC у Републици Србији: Методолошки оквир и анализа изабраних показатеља сиромаштва и неједнакости
децембар, 2021 arrow right pdf [2 MB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај особа које живе са HIV
децембар, 2021 arrow right pdf [305 KB]
Е2Е: Утврђивање институционалног оквира за успостављање Националне стандардне класификације занимања у Србији
децембар, 2021 arrow right pdf [709 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај националних мањина
децембар, 2021 arrow right pdf [174 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај миграната и тражилаца азила
децембар, 2021 arrow right pdf [219 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај деце
децембар, 2021 arrow right pdf [439 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај младих
децембар, 2021 arrow right pdf [456 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај старије популације
децембар, 2021 arrow right pdf [307 KB]
Положај осетљивих група у процесу приступања Републике Србије Европској унији – положај ЛГБТИ особа
новембар, 2021 arrow right pdf [164 KB]